Расправљајући о томе да ли ће сузити питање које му је стигло из Генералне скупштине УН и изјашњавати се искључиво о самој декларацији којом су косовски Албанци прогласили независност или ће се бавити и њиховим правом на сецесију, што је тражила Србија, судије Међународног суда правде су већином гласова, међу којима је био и глас руског судије Леонида Скотњикова, донели одлуку да се изјасне само о акту декларације, сазнаје „Политике” из извора блиских суду у Хагу.

Судија Скотњиков је најпре тражио да суд уопште не одговара на питање јер га је упутила Генерална скупштина, а не Савет безбедности. Међутим, кад је одбијен тај његов захтев, њему није сметало да се суд одреди само о правној ваљаности косовске декларације и да се не улази дубље у питање сецесије. Овакав његов став везује се за однос који Русија има према Јужној Осетији и Абхазији које су прогласиле независност од Грузије што је Русија прва подржала. Наиме, из Европе је прошле године поручено да нека територија нема право на отцепљење без сагласности матичне државе и да случај Косова није довео до промене међународног права.

Судија Скотњиков је рекао да декларације нису саме по себи забрањене са чим су сагласни сви стручњаци за међународно право, а што признају и чланови нашег правног тима. Међутим, неке од тих декларација су биле успешне неке нису, а Суд правде се није упуштао у разматрање до чега доводе успешне декларације што је била суштина питања.

Занимљиво је, међутим, да се руском судији најоштрије успротивио колега из Немачке Бруно Сима. Али не зато што је подржавао став Србије већ зато што је сматрао да суд мора да се бави питањем права Албанаца на сецесију, јер је заступао став да Косово има право на сецесију због масовног кршења људских права. У крајњем изјашњавању, када се гласало да ли је декларацијом прекршено међународно право, немачки и руски судија су променили позиције и Скотњиков је подржао став Србије, а Сима је гласао против става Београда. И судије из Мексика и Сомалије, Бернардо Сепулведа Амор и Абдулкави Јусуф, били су против сужавања питања само на декларацију. Тако су од десет судија који су на крају гласали против Србије, њих тројица били за то да се одговори на суштину питања, онако како је то Србија и тражила.

Судија из Сомалије је иначе сматрао да је прекршен уставни оквир за Косово, на чему је Србија инсистирала. Наш правни тим је током јавне расправе тврдио да је уставни оквир у ствари административни режим УН и да не представља део међународног права него права покрајине па је требало да декларацију поништи специјални представник генералног секретара УН на Косову Ханс Хекеруп.

Србија је иначе током јавне расправе објаснила на шта је мислила постављајући питање суду да се изјасни да ли је декларација у складу са међународним правом управо да би предупредила мишљење о самом правном акту. Том приликом наши заступници су говорећи на тему обима и значења питања рекли да не мисле на акт него на однос који он ствара.

Ј. Церовина