Самопонижавање без „награде”

„Политиком ’Европа нема алтернативу’, власт је, уместо одлучне борбе за очување суверенитета и територијалног интегритета Србије, запечатила судбину земље и Косова и Метохије. Ако ви у први план истичете судбинску важност односа с противником, који је признао независност Косова и све чини да се она оствари и ако с њим колаборирате, на крају ћете колабирати. Генерална скупштина УН ће представљати затварање косовског питања, а пристанком на ублажавање ионако разводњене резолуције, Србија пристаје на диктат западних сила у вези с фактичким признањем Косова”, каже Слободан Самарџић, потпредседник Демократске странке Србије, у разговору за „Политику”.

Оштро критикујете политику према КиМ, а и ви сте били на власти и нисте успели нешто више да учините?

После избора 2008. године, нова власт је променила политику према КиМ. Прихваћен је Еулекс, што није смело бити учињено јер је он производ Ахтисаријевог плана за такозвану надгледану независност Косова. Потом је наша полиција потписала протокол о полицијској сарадњи са Еулексом, што није смело да се уради јер је то заправо протокол о утврђивању граница између Србије и Косова. Еулекс је ту наступао у својству косовских привремених институција.

Као бивши министар за КиМ, шта мислите да ли бисмо због одбијања сносили последице и како бисте се „носили” с њима, да сте ви морали о томе да одлучујете?

Прво, не верујем да би било неких страшних последица, нити да би ЕУ и САД спроводиле некакве казнене експедиције над српским становништвом. Међутим, важније је то што је ова власт своју политику на КиМ ставила у контекст политике „Европа нема алтернативу”. Требало је изабрати другачију политику према ЕУ, која би, на пример, рекла: „Да ЕУ, али само с Косовом” и да се у складу с тим понашате. Њихова политика је била „и ЕУ и КиМ”, а сад је јасно да ни од једног ни од другог нема ништа, дакле од „и-и” дошло се до садашњег „нити-нити”. Чак ни у неком прикривеном смислу трговине, чега у политици има, они за политику којом су довели до тога да се Косово о концу држи за Србију нису добили ништа за Србију.

Шта је била алтернатива?

„И-и” значи „и ЕУ и Русија”. Требало је да ми привремено суспендујемо ССП а да развијамо трговинске и све друге односе с Русијом, с другим државама света, а сада има земаља које су економски и безбедносно озбиљне. Зашто бисмо ми морали да идемо

Подсетила бих вас да се највећа прашина око НАТО подигла док сте ви били на власти, када је Вук Драшковић, тадашњи шеф дипломатије, потписао споразум с НАТО…

Ми смо, као странка, имали јасан став према НАТО, имали смо страначку декларацију о војној неутралности пре оне скупштинске, али били смо у коалиционој влади и ДСС је прихватио један тежак компромис, али у тој коалиционој ситуацији другачије се није могло.

Били сте министар за КиМ кад је Косово прогласило независност, да ли је тадашња власт имала неки план деловања тим поводом, осим организовања митинга?

После митинга су били избори и политика је промењена. Да је ДСС остао на власти, планирали смо и желели да спроведемо једну политику отпора САД и неким земљама ЕУ, онима које су били секунданти у том колу. Та политика отпора западним силама морала је да буде изричито јасна. Ситуација 2008. године није била иста као она деведесетих, па бисмо ми имали јаку међународну подршку у Савету безбедности УН од Русије и Кине, као и од пет-шест несталних чланица СБ. Имали бисмо и јаку економску подршку, да је неко хтео да нам уведе економске санкције, значи земља је имала излаз. Међутим, ова власт је кренула с бајком „и Косово и ЕУ” и причом како нас нико не тера да признајемо Косово, да би се сада дошло до часа истине и до тога да се заправо нема куд и да мора с њима да се пише резолуција, иако имате своју. Дакле, ни таква наша резолуција, коју може да тумачи ко како хоће, не може да прође. Нашој власти је речено – доста игре.

И вашу владу, као и ову, притискали су. Какву смо шансу имали да се изборимо за КиМ?

Ми смо формулисали политику о КиМ још од оне савезне владе у време када је Војислав Коштуница био председник СРЈ и та политика се полако конституисала преко Координационог центра, разних акција, па смо 2005. године направили платформу за преговоре, план деловања на терену, па фер понуду решења…

Све то није спречило једнострано проглашење независности Косова?

Нисмо ми могли да спречимо једностране акте нити Албанаца, нити држава које су признале Косово, али не смете то да прихватите. Ту је направљен салто мортале.

Ви мислите да је власт прихватила независност Косова?

Прихватила је на један фактички начин. Власт је из те неприлике покушавала да изађе уласком у коло са онима који нам раде о глави, стално понављајући како Европа нема алтернативу, Америка нам је највећи пријатељ… Ако мислите да ћете им се, играњем с њима, додворити, да вам дају комадић тог колача који се зове Косово, грдно се варате. Просто, толико самопонижавање код њих изазива презир и ово што сад имамо је резултат коме је много допринео субјективни фактор у Србији. Ко их је терао да смањују плате људима на КиМ, да преполове буџет за КиМ, да заводе ванредне управе у нашим општинама у покрајини? Све те потезе је влада вукла, није дошао неки цумнами па ми сад потопљени.

Влада каже да ће да врати плате…

Не знам да ли ће да врати, знам да су укинули и тај поступак је имао спољнополитичку поруку да ми те људе терамо на приштински казан. То је смишљена политика да се све доведе дотле да ми сад можемо само да капитулирамо. Дакле, 9. септембра ће се завршити талас који је кренуо 2008. године и ми сада не можемо да га зауставимо. Да смо ми били на власти, до тога не би дошло.

Дошло је до независности?

Једно је независност, а ово је нешто друго. Цела игра запада сводила се на то да посао који је урађен не вреди док Србија сама не прихвати све што треба да прихвати. Није се џабе певало гавранима да имају леп глас, те лидер у региону, те свака част за извињења, те кандидатура за ЕУ само што није, и тако даље. То се радило да би Србија зарад тих обећања и похвала сама потписала капитулацију и рекла да је Косово сусед Србије.

Али, наша власт каже да никада неће признати независност, нити ће ико то потписати…

Па, то нико од њих и не тражи. Верујем да им нико није рекао да признају Косово, само треба то делима да  покажу.

Мислите да би разговор о, на пример, струји и решење по коме би људи плаћали струју тамошњој власти, било признање Косова?

Било би, ако ви у међувремену имате прихваћен Еулекс, протокол о полицијској сарадњи и радите на успостављању царинске службе…

И ваша влада је решавала проблеме са струјом? 
У наше време северно Косово је било у нашем енергетском систему, не знам да ли је то сада тако. Кад је реч о Србима јужно, преговарали смо и они су давали и нису давали струју. Али, постоје и други начини да се реши проблем струје. Зашто не рећи да са измишљеном електродистрибуцијом на Косову нећемо да сарађујемо и да имамо начина да их натерамо да има струје у Прилужју, Грачаници…

Како?

Па, нећу сад да откривам оно шта бисмо радили и шта се радило. Морате негде да стегнете, да припретите.

То значи да бисмо могли опет да будемо изоловано острво?

Таква се атмосфера ствара само код нас. Не знам шта бисмо ми изгубили. Нема више Милошевића, нити би било консензуса, као 1992, да би нам неко увео санкције. Онда је било лако, кад сте имали Милошевића кога су оптужили за ратове. Ко би то данас могао да уради Тадићу, или Коштуници, пре њега? Нико. И зато данас не треба да се бојите да чврсто и одлучно браните своје интересе.

Мирјана Чекеревац

-----------------------------------------------------------

Напредњаци и сарадња

Чини се да сте остали усамљени на политичкој сцени, критикују вас и напредњаци с којима сте правили споразум о сарадњи?

Ценимо да је Српска напредна странка убрзаним корацима кренула ка политици данашње власти у Србији, а то је окриље Америке, ЕУ и НАТО. Ми на то кажемо: „Изволите, само без нас”. Они хоће власт по сваку цену и кад погледате тај споразум који смо потписали пре годину и по дана, најмање три од пет тачака, за њих више нису у истој оптици. Не зна се ко више заступа ту идеју „ЕУ нема алтернативу”, влада или СНС. И та прича о „отвореним вратима”, „руци у ваздуху”…

Значи, споразум више не постоји?

Споразум смо направили пре годину и по дана, када су они били млада странка, која још нема програм. Опозиција мора некад да се удружује, знате, тражимо изборе, имамо однос према Косову, ЕУ и НАТО и они све то прихватили. Тома Николић каже да је у реду. У међувремену, они не само да су се одмакли од тога, него нису ни направили програм, просто није озбиљно да улазимо у савезништво с неким чији програм не знамо, сем ако хоћемо да се с Томом Николићем домогнемо власти по сваку цену. То нећемо. Ето, то је проблем. Јесмо ми у нелагоди да стално нешто објашњавамо народу, али ми смо са људима стално у контакту.

Николић је рекао да је СНС очито објаснио народу своју политику, с обзиром на рејтинг који странка има?

Николић је објаснио народу тако што је он сам, као фигура, објашњење. Ево га Тома и сад за њим. Ми с таквом политиком не рачунамо и мислим, а има и доста показатеља, да има много људи којима је политика ДСС-у којој нема непринципијелних корака и коалиција, блиска. Али, имате ситуацију у друштву где је очајним људима потребно обећање, макар и празно и ту је та прича о ЕУ. Тешко је очајном човеку да поклони поверење ономе ко му не даје обећања, макар и празна.