Састанак – оправдање пред бирачима

До сусрета Бориса Тадића и Томислава Николића две дана пред митинг дошло је углавном зато што су обојица желела да бирачима пошаљу неку поруку, а не зато што је било ко од њих двојице веровао да ће тај састанак нешто заиста променити, оцењују политички аналитичари. И после састанка обе стране су остале на својим почетним позицијама, што је потврђено и јуче саопштењем Бориса Тадића и изјавама Александра Вучића, а за познаваоце српских политичких прилика то је био потпуно очекиван исход.

„То бих назвао алиби састанком, јер су обојица знала да договора неће бити. Дан пред митинг нити је Николић могао да одустане од захтева да избори буду 18. децембра, нити Тадић да то, под притиском, прихвати”, каже Ђорђе Вукадиновић, уредник „Нове српске политичке мисли”. Он додаје да је и једном и другом одговарало да се састану, јер им је требало оправдање пред бирачима и пред јавношћу. Својим бирачима су, по његовом мишљењу, овим састанком послали поруку да нису одустали од својих ставова и да су попустили пред оним другим. Истовремено, и један и други су јавности и Бриселу послали поруку да су покушали да се договоре.

По мишљењу Дејана Вука Станковића, политичког аналитичара, Тадић је овим састанком показао да је одлучан да истраје на свом политичком курсу – да му је најважније добијање кандидатуре за чланство у ЕУ. Томислав Николић је, с друге стране, овим поручио да је спреман да разговара. „Мислим да је то више порука онима који нису за СНС. Њима је показао да може да се договара и да нема ону дозу искључивости која би се могла очекивати од лидера странке чији рејтинг расте”, каже Станковић.

Он наводи и да је сусрет сигурно довео и до смањења тензија јер је за напредњаке у психолошком смислу важно да се успостави нека комуникација, да се покаже да их власт више не игнорише и посматра са ароганцијом. Политички ставови су, наравно, остали исти.

„Морам да признам да је тешко разумети због чега Српска напредна странка толико инсистира да избори буду у децембру и због чега је Демократска странка толико упорна да то одложи, јер мислим да нити напредњаци имају разлога да журе, пошто им рејтинг у односу на ДС расте, нити демократе имају разлога да купују време, јер је питање да ли ишта могу да ураде у наредних пар месеци што би им побољшало стартну позицију у кампањи”, истиче Станковић. Он објашњава да је питање да ли ћемо добити кандидатуру, да ли ће Телеком бити продат и тиме нешто „поправљена крвна слика економије” и да ли ће власт уопште било шта моћи да уради на побољшању економске и социјалне ситуације. У таквој ситуацији они немају „зеца из шешира” за изборну кампању и нејасно је шта добијају одлагањем избора.

Према његовим речима, демократе се чак служе и једном врстом политичког блефа – да ли смо добили кандидатуру знаће се сигурно до 18. децембра, тако да нема разлога да се избори не распишу за тај датум. Истовремено, како наводи, иако би избори били у децембру питање је да ли би се могли третирати као ванредни јер би влада већ ушла у четврту годину свог мандата. „С друге стране, мислим да је око захтева СНС-а дошло до једне потпуно непотребне драматизације – владајућа коалиција има већину у скупштини. То што су непопуларни у јавном мњењу одразиће се вероватно на резултат наредних избора, али није разлог за њихово расписивање. Због чега је дошло до ’драматизације’ једног суштински не много важног питања? Дејан Вук Станковић каже да је парадоксално, али да је то одговарало и једнима и другима – СНС-у да потенцирањем избора јача своју популарност, а ДС-у зато што је у овом случају „кључ у њиховим рукама”. „Највише им одговара да се говори о томе јер је то ствар која зависи искључиво од њих, док им све друго измиче из руку”, додаје Станковић.

Г. Новаковић