Председавајући Председништва Босне и Херцеговине Харис Силајџић не долази данас у Београд, како се ових дана спекулисало у Сарајеву. Уговарање његове посете је у току, потврдио је јуче за „Политику” Дамир Арнаут, саветник у Силајџићевом кабинету, а исту информацију добили смо и у кабинету председника Србије Бориса Тадића.

Из извора блиских Председништву БиХ „Политика” сазнаје да овога пута свој долазак у Београд Силајџић неће условљавати посетом Илији Јуришићу, осуђеном у Србији на 12 година затвора због учешћа у нападу на војнике ЈНА у Тузли, 1992. године. Тако је отклоњена један од главних препрека његовом доласку у Београду.

Силајџић је, да подсетимо, крајем маја, требало да посети Београд први пут од рата у БиХ, али је у последњем тренутку отказао због квара на авиону којим је требало да допутује из Њујорка. У међувремену је сазнао и да неће моћи да у затвору обиђе Јуришића, јер је Министарство правосуђа Србије из безбедносних разлога баш тих дана забранило посете притвореницима у Окружном затвору. Из Сарајева су послали ноту Београду и овај чин окарактерисали као „непримерени трик”, поручивши да Силајџић неће долази док програм посете не буде идентичан ономе који је био првобитно предвиђен.

Да су се страсти смириле показује и Силајџићева изјава да посетом Београду две стране желе да решавају отворена питања, попут граница, али да „осим прошлости имамо и будућност”. Као суседне државе, како је рекао, „потребно је да развијамо укупне односе и политичке, али и привредне”.

Сарајевски медији су приметили да Силајџић није дочекао Ејупа Ганића на сарајевском аеродрому, спекулишући да је разлог томе изјава Бруне Векарића, заменика српског тужиоца за ратне злочине, који Ганићевим браниоцима спочитава политички маркетинг и разне утицаје изван лондонског суда.

Силајџић је, међутим, ипак примио Ганића у свом кабинету, а овај му је уручио копије докумената који је Србија користила у процесу против њега, а које прецизирају карактер сукоба у БиХ. Реч је о документима, како је објаснио Ганић, који потврђују да је у БиХ вођен међународни оружани сукоб између војске Србије и оружаних снага БиХ. Он је такође рекао да у будућности очекује отварање новог поглавља у сарадњи са Србијом и да је кад је реч о прошлости потребно све рашчистити на међународним судовима.

Према мишљењу историчара Чедомира Антића из Напредног клуба, није добро што да званични Београд толико инсистира на посети Силајџића.

„Пре свега, реч је о човеку који је својевремено најавио да ће доћи у Србију само ако из Београда стигне извињење. Он, такође, непрекидно захтева ревизију Дејтонског споразума, а та ревизија подразумева укидање легитимних права српског народа и постепено укидање Републике Српске. Ако наша земља нешто жели да се договори са Председништвом не мора то да буде Силајџић, може то учинити  и посредством Небојше Радмановића или када неко други буде на челу овог тела”, сматра Антић.

Он подсећа да БиХ ускоро очекују избори и да Србија зато не би требало да стаје на страну неке од бошњачких странака. Антић замера председнику Србије и што је својевремено, писле отказивања Силајџићеве посете, примио Сулејмана Тихића који је дошао у Србију као страначки функционер.

Наша спољна политика у региону је, према његовом мишљењу, погрешно постављена и води из пораза у пораз. Смиривању страсти између две земље, како каже, не може помоћи даље самопонижавање Србије.

За разлику од њега, Александар Фатић, научни саветник у Институту за међународну политику и привреду, не види због чега је и први пут направљен проблем око Силајџићеве посете.

„Ова друга посета долази у тренутку кад је лондонски суд одбио захтев Србије за изручење Ганића чиме смо по други пут у кратком временском периоду доживели неку врсту правног пораза. Он има морално јачу позицију, јер сматра да је БиХ извојевала неку врсту моралне победе над Србијом која је фази дефанзиве”, наглашава Фатић.

Према његовом мишљењу, Србија сама себи прави проблеме.

Једина успешна ствар у нашој спољној политици, како оцењује, јесу регионални односи, а затезање са доласком Силајџића не доприноси нормализацији тих односа.

„Таман смо остварили неки успон у односима са Сарајевом, што пружа неку перспективу да ће бити консолидована и регионална политика Републике Српске. Очигледно је да је међународна заједница решена да Босну у овом тренутку види као стабилну конфедерацију и да нема намеру да дозволи било какву спекулацију о одвајању РС. Најновијим документом Кетрин Ештон упућује се јасна порука Додику да је на ’црвеној линији’ и његове последње изјаве представљају јасан сигнал да је он то схватио и да је сагнуо главу Не би ваљало дозволити да РС остане некакав пион у врло опскурним калкулацијама о регионалним изменама граница”, сматра Фатић. .

Д. Станишић – Ј. Церовина