U dogledno vreme ne treba očekivati ni rekonstrukciju kabineta premijera Mirka Cvetkovića, ni promenu u sastavu vladajuće koalicije, kažu u vladajućem bloku. O tome se, kako navode predstavnici Socijalističke partije Srbije i G17 plus, zvanično nije razgovaralo.

„Smanjenje broja ministarstava je očigledno u ovom trenutku u drugom planu. Priča se o tome već sedam meseci, a nema nikakvih rezultata.

Znači da neki problem postoji, da ne može da se napravi dogovor po tom pitanju. Što se tiče G17 plus, nema prepreka da se smanji broj ministarstava u ovoj vladi”, ističe Vlajko Senić, član predsedništva G17 plus.

Njegova stranka, kako kaže, nema projekciju kolika bi vlada bila optimalna za Srbiju, ali je njegovo mišljenje da to „u nekoj bližoj perspektivi ne treba da bude vlada koja ima više od 13 do 15 ministarstava”.

Portparol SPS-a Đorđe Milićević navodi da ni na jednom partijskom organu nije bilo reči o izmenama u sastavu vladajuće koalicije. „Ekonomska kriza je limitirala realizaciju nekih postavljenih i proklamovanih ciljeva vlade, ali mi smo ubeđeni da ova vlada dosta dobro radi i da ćemo postići još bolje rezultate u 2010.

U ovom trenutku prosto nema razloga da razmišljamo o bilo kakvoj rekonstrukciji vlade”, kaže on.

On dodaje da o smanjenju broja ministarstava nije bilo reči unutar vlade i unutar koalicije. „Mi podržavamo uštedu na nivou države i ukoliko dođe do zvaničnog predloga o smanjenju broja ministarstava (u zvaničnoj formi, a ne preko medija), mi smo spremni da o tome razgovaramo“, kaže Milićević.

Marko Blagojević, programski direktor Cesida, smatra da rekonstrukcija vlade „ne deluje neverovatno”. Država, kako navodi, upošljava pola miliona ljudi, pa smanjenje broja ministarstava nije velika ušteda.

„Ali to je dobro iz dva razloga: prvo, ta mera je popularna i birači bi je podržali, a drugo, ako već moraju da se reše velikog broja zaposlenih u državnoj upravi, smanjenjem broja ministarstava partije mogu da kažu da su spremne da krenu od sebe”, kaže Blagojević.

Rekonstrukcija vlade u smislu zamene jednog koalicionog partnera drugim, prema njegovim rečima, jeste korak na koji bi se DS možda odlučio, ali pitanje je kojeg partnera da zameni kojim, odnosno ko ima dovoljno poslanika da zameni, recimo, SPS, ili G17 plus. Blagojević ne veruje da bi u ovu vladu „uskočili” DSS, SRS ili SNS, a LDP svakako nema dovoljno poslanika (G17 plus ima 24, a LDP – 12 mandata).

Cvijetin Milivojević, direktor agencije „Pragma”, smatra da je smanjenje broja ministarstava neophodno i moguće je da se dogodi do kraja godine, ali ne i rekonstrukcija koja bi podrazumevala ulazak neke nove stranke u vladu. Najpre zbog toga što stranka koja se prvo pominje u vezi sa izlaskom (ili izbacivanjem) iz ove vlade, G17 plus, još nije spremna jer nije dovršeno formiranje stranke regiona.

Milivojević ističe da DS-u, kao najjačoj stranci koalicije, kao nauk služi „nesrećni potez Vojislava Koštunice kada je prošle godine krenuo u rušenje sopstvene vlade iako je u tom trenutku mogao lako da je rekonstruiše uz pomoć radikala i socijalista i da formira novu vladu koja bi vrlo verovatno opstala još jedan mandat”.

DS-u svakako nije u interesu da ovu vladu sruši, „nego da je prosto rekonstruiše u onom trenutku kada bude sasvim sigurna da ima alternativu.

U svakom slučaju, DS neće ući u fazu rekonstrukcije pre nego što se zaštiti sa svih mogućih pozicija”, ocenjuje on.

Direktor „Pragme” smatra da Boris Tadić u ovom trenutku, na ovaj ili onaj način, kontroliše oko 160 poslanika (osim formalnih članica vladajuće koalicije, tu je i LDP, kao i „preletači” Jovan Damjanović, Saša Dujović, Vladan Batić, kao i čitav poslanički klub naprednjaka, jer on u parlamentu opstaje zahvaljujući dobroj volji DS-a) zbog čega je u lagodnoj poziciji. Zbog toga, kako ocenjuje, DS može da se snađe i bez Dinkićeve partije.