У догледно време не треба очекивати ни реконструкцију кабинета премијера Мирка Цветковића, ни промену у саставу владајуће коалиције, кажу у владајућем блоку. О томе се, како наводе представници Социјалистичке партије Србије и Г17 плус, званично није разговарало.

„Смањење броја министарстава је очигледно у овом тренутку у другом плану. Прича се о томе већ седам месеци, а нема никаквих резултата.

Значи да неки проблем постоји, да не може да се направи договор по том питању. Што се тиче Г17 плус, нема препрека да се смањи број министарстава у овој влади”, истиче Влајко Сенић, члан председништва Г17 плус.

Његова странка, како каже, нема пројекцију колика би влада била оптимална за Србију, али је његово мишљење да то „у некој ближој перспективи не треба да буде влада која има више од 13 до 15 министарстава”.

Портпарол СПС-а Ђорђе Милићевић наводи да ни на једном партијском органу није било речи о изменама у саставу владајуће коалиције. „Економска криза је лимитирала реализацију неких постављених и прокламованих циљева владе, али ми смо убеђени да ова влада доста добро ради и да ћемо постићи још боље резултате у 2010.

У овом тренутку просто нема разлога да размишљамо о било каквој реконструкцији владе”, каже он.

Он додаје да о смањењу броја министарстава није било речи унутар владе и унутар коалиције. „Ми подржавамо уштеду на нивоу државе и уколико дође до званичног предлога о смањењу броја министарстава (у званичној форми, а не преко медија), ми смо спремни да о томе разговарамо“, каже Милићевић.

Марко Благојевић, програмски директор Цесида, сматра да реконструкција владе „не делује невероватно”. Држава, како наводи, упошљава пола милиона људи, па смањење броја министарстава није велика уштеда.

„Али то је добро из два разлога: прво, та мера је популарна и бирачи би је подржали, а друго, ако већ морају да се реше великог броја запослених у државној управи, смањењем броја министарстава партије могу да кажу да су спремне да крену од себе”, каже Благојевић.

Реконструкција владе у смислу замене једног коалиционог партнера другим, према његовим речима, јесте корак на који би се ДС можда одлучиo, али питање је којег партнера да замени којим, односно ко има довољно посланика да замени, рецимо, СПС, или Г17 плус. Благојевић не верује да би у ову владу „ускочили” ДСС, СРС или СНС, а ЛДП свакако нема довољно посланика (Г17 плус има 24, а ЛДП – 12 мандата).

Цвијетин Миливојевић, директор агенције „Прагма”, сматра да је смањењe броја министарстава неопходно и могуће је да се догоди до краја године, али не и реконструкција која би подразумевала улазак неке нове странке у владу. Најпре због тога што странка која се прво помиње у вези са изласком (или избацивањем) из ове владе, Г17 плус, још није спремна јер није довршено формирање странке региона.

Миливојевић истиче да ДС-у, као најјачој странци коалиције, као наук служи „несрећни потез Војислава Коштунице када је прошле године кренуо у рушење сопствене владе иако је у том тренутку могао лако да је реконструише уз помоћ радикала и социјалиста и да формира нову владу која би врло вероватно опстала још један мандат”.

ДС-у свакако није у интересу да ову владу сруши, „него да је просто реконструише у оном тренутку када буде сасвим сигурна да има алтернативу.

У сваком случају, ДС неће ући у фазу реконструкције пре него што се заштити са свих могућих позиција”, оцењује он.

Директор „Прагме” сматра да Борис Тадић у овом тренутку, на овај или онај начин, контролише око 160 посланика (осим формалних чланица владајуће коалиције, ту је и ЛДП, као и „прелетачи” Јован Дамјановић, Саша Дујовић, Владан Батић, као и читав посланички клуб напредњака, јер он у парламенту опстаје захваљујући доброј вољи ДС-а) због чега је у лагодној позицији. Због тога, како оцењује, ДС може да се снађе и без Динкићеве партије.