Српски парламент расправљао је јуче о стотинак амандмана на владин предлог буџета за наредну годину, а сваким од њих тражила се прерасподела средстава. Предлагано је, између осталог, да се део новца намењен за путовања посланика и чланова владе преусмери за превентивну здравствену заштиту, односно за Космет. Средства намењена владиној Канцеларији за стручне и оперативне послове у преговарачком процесу била су повод за оштру полемику између СРС-а и ЛДП-а са посланицима владајуће коалиције и премијером Мирком Цветковићем.

Варнице у дебати „севнуле” су када је Александар Мартиновић (СРС) затражио да се смање средства намењена Канцеларији за преговарачки тим, пошто је „она измишљена за једног човека Борка Стефановића, коме тај новац ионако није потребан пошто је плаћен из неког буџета ван Србије”. Бојан Ђурић (ЛДП) се сложио са Мартиновићем и рекао како је та канцеларија направљена, јер „Вук Јеремић, министар спољних послова из ДС-а не дозвољава Стефановићу да ради у оквиру МИП-а”.

Премијер Цветковић је одбацио те, како је рекао, инсинуације, и објаснио да „канцеларија нема никакве везе са персоналним плановима, она је нужна и значајно ће помоћи у преговорима који ће се наставити ко зна колико времена у будућности”. Реаговала је и Нада Колунџија (ДС) рекавши да је „политика коју је водила СРС деведесетих донела рат и резултирала тиме да је Косово под међународном управом”.

Ова полемика је искоришћена и зато да се „потегне” питање како се троши новац који иде на Космет, на чему је инсистирала Колунџија, а Иван Андрић (ЛДП) хтео је да зна „како ће новац за канцеларију бити потрошен, одбијамо да порески обвезници улажу паре у нешто што је противно интересима грађана”.

Бојан Ђурић (ЛДП) инсистирао је на томе да премијер каже зашто Пореска управа одбија да саопшти којих сто предузећа не плаћа порезе и доприносе, истакавши да је реч о јавним предузећима.

Премијер Цветковић, међутим, тврди да је „међу дужницима 95 одсто приватних фирми, а мислим да је лоше да подаци о пореским дужницима буду тајни и то ће бити отклоњено законским изменама које прате овај буџет, па ће на сајту Пореске управе бити објављена имена највећих дужника”. Ђурић је питао зашто мора да чека два дана, а премијер Цветковић је одговорио: „Мислим да није претерано дуго да они који су чекали седам година сачекају још два дана, док не буде усвојен закон”.

Било је и мало шале око амандмана, који је поднела Нада Колунџија (ДС), а којим је тражила да се новац који је намењен кабинету потпредседника владе задуженог за европске интеграције преусмери Министарству образовања. Зоран Красић (СРС) назвао је овај амандман „комеморативним за Божу Ђелића”, пошто је Ђелић поднео оставку. Влада није прихватила Колунџијин амандман.

----------------------------------------------

Десет милиона динара за утврђивање броја цивилних жртава у Војводини

Влада је на предложени буџет поднела неколико својих амандмана, а од посланичких 97 прихватила је само три. Једна корекција прихваћена је на предлог СВМ-а, па ће десет милиона динара бити издвојено из буџетске резерве за рад Међуакадемијске комисије САНУ и Мађарске академије наука, која треба да утврди број цивилних жртава током и после Другог светског рата. Влада је прихватила и амандман Ненада Константиновића (ДС), који је предложио да „основица за израчунавање плата председника и судија Уставног суда буде нето 19.149 динара са припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање”. Ако се узме само нето основица за обрачун, плата председника УСС-а биће око 230.000 динара, а судије око 201.000.

----------------------------------------------

Данас гласање, буџет до поноћи

Скупштина би, како је планирано, требало данас да гласа о буџету и пратећим законима, а изјашњавање би почело у 19 часова. С обзиром на број аката и амандмана, посланици ће се и ове године изјашњавати о буџету око поноћи. Пре почетка гласања, посланици ће од 16 до 19 часова имати прилику да постављају питања влади, а, пре тога, можда, успеју да изађу у сусрет влади и по хитном поступку расправе захтев за давање гаранција државе код неколико комерцијалних банака, по основу задуживања „Галенике” у износу од 70 милиона евра.