Састанак министара одбране НАТО-а у Истанбулу Фото Фонет

Упозорење представника Руске Федерације Србији да ће, у случају да Србија приступи НАТО-у, Русија преиспитати свој став о независности Косова последица је пре четири дана усвојене руске војне доктрине, према којој је ширење НАТО-а на исток означено као најзначајнија претња по безбедност Русије, оцењују стручњаци за питање безбедности. Они сматрају да се руска подршка Србији за очување територијалног интегритета за сада не доводи у питање, пошто је чланство у НАТО још у домену хипотеза, али оцењују да ће Београд у наредном периоду бити под притиском обе стране.

Душан Рељић, из немачког Института за међународну политику и безбедност, наглашава да је интерес Србије да очува подршку Русије како у Уједињеним нацијама не би било озваничено отцепљење Косова, чиме би и званично постала међународно призната држава. „Русијаначелно не жели даље ширење НАТО-а, а посебно се противи слабљењусвог утицаја у Србији, највећег у односу на све друге државе које су проистекле из бивше Југославије. Њен став је одувек био да не подржава ширење НАТО-а према њеним границама нити у оној области коју сматра сфером својих привилегованих интереса, а која, према речима председника Медведева, не мора да буде у непосредном суседству Русије”, објашњава Рељић и подсећа да је Москва предложила и Србији да буде део „новеевропске безбедносне архитектуре”, у којој би се на нови начин дефинисао и положај НАТО-а. На Западу, међутим, постоји подозрење да би Москва на тај начин хтела да умањи значај НАТО-а.

Рељић сматра да Србија не може да приступи ни Европској унији докле год се не разјасни чињеница да ли је Косово и Метохија и даље део њене територије или не јер 22 земље сматрају да Косово није део Србије. „Замислите ситуацију да оне треба да потпишу са нама уговор о приступању и ми кажемо Косово је део наше територије, а за 22 земље је то неприхватљиво. Исто важи и за чланство у НАТО”, каже он. Србију, како наводи, у овом тренутку нико не спречава да у оквиру Партнерства за мир сарађује са НАТО-ом, да реформише своје безбедносне структуре, наставља реформе неопходне за приступање ЕУ.

Војни аналитичар Александар Радић оцењује да ће Москва према Београду убудуће да шаље јасне сигнале да Србија, уколико жели да буде савезница Русији, не сме да постане члан НАТО-а. „Србија ће због тога имати озбиљне последице јер се налази разапета између интересних група које су за НАТО и снажних интересних група које би желеле да развију неке паралелне облике сарадње, а који су показали да су окренути ка Москви”, рекао је Радић Бети. Он је подсетио да је, у стварности, фронт ширења НАТО-а ка истоку отишао далеко од нас али да је Србија затечена у тој ситуацији и да ће, због тога, бити под озбиљним притиском две стране.

Милан Мијалковски, професор Факултета безбедности, наводи да никада ниједна земља није ушла у било коју организацију без дела своје територије, мада је питање уласка Србије у НАТО тема која у овом моменту није актуелна. Он је сагласан са ставом Москве да би Србија уласком у северноатлантски војни савез практично признала независност Косова. „Смешни су ми ставови да ћемо боље бранити Косово ако уђемо у НАТО. Наравно, да би улазак у ту организацију значио признање независности Косова и питање је шта смо онда уопште тражили на Међународном суду правде”, каже он.

Насупрот њему, генерал у пензији Нинослав Крстић, председник Форума за безбедност, тврди да теза да Србија уласком у НАТО признаје независност Космета уопште не стоји. „НАТО није признао Косово, већ само неке чланице те организације. Осим тога, циљ нам је да уђемо и у ЕУ, у којој су многе земље такође признале Косово”, објашњава он.

Због тога овакво руско изјашњавање Крстић оцењује као уцену и мешање у унутрашње ствари друге земље. „У НАТО су већ ступиле земље које су много ближе Русији од Србије и које се граниче са Русијом – Бугарска, Румунија, Пољска, Чешка, Мађарска, па Москва није реаговала на овакав начин. Зашто своје интересе штите само кад смо ми у питању”, пита Крстић. Последње изјаве руских званичника треба, по његовом мишљењу, посматрати и у контексту најаве постављања НАТО антиракетног штита у Румунији. Русија настоји да оствари што боље односе са НАТО-ом и „сигурно себи неће дозволити да ратује са њим. Зато ми треба да гледамо своје интересе, а наш интерес су евроатлантске интеграције”, додаје Крстић.

Ј. Церовина – Г. Новаковић