Црна Гора не одбацује могућност наставка разговора са Србијом о двојном држављанству, јер увек треба разговарати – каже за „Политику” Јусуф Каламперовић, министар унутрашњих послова Црне Горе, коментаришући изјаву Ивице Дачића, министра унутрашњих послова Србије, да ће Црној Гори предложити наставак разговора јер ставови о овом питању нису усаглашени.

„Из Београда нам још није стигао одговор на наш предлог споразума о двојном држављанству, иако смо властима у Београду дали рок до 31. јануара да на њега одговоре. Није стигао ни предлог за наставак преговора. Када га будемо добили размотрићемо га”, каже Каламперовић.

Црна Гора и даље инсистира на томе да Србија не прима у своје држављанство грађане Црне Горе који немају отпуст из црногорског држављанства. Црногорска власт, такође, тврди да је учинила уступак тиме што ће признати двојно држављанство свима који су овај статус стекли до 22. октобра прошле године, а раније је захтевала да се двојно држављанство призна само онима који су га стекли до 3. јуна 2006. године, односно до проглашења независности Црне Горе.

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић, међутим, каже да се став Србије није променио и да она остаје при томе да својим држављанима признаје право на двојно држављанство, али и да њено држављанство може добити држављанин друге државе без отпуста из своје матичне државе. Према Дачићевим речима већ је са црногорским властима договорено да се размењују спискови оних који добију двојно држављанство.

Уколико договор између две државе не буде постигнут свака ће примењивати свој закон, односно Србија ће наставити да прима у своје држављанство и црногорске држављане, а Црна Гора ће бити рестриктивна па ће неко моћи да буде искључиво њен држављанин.

Према речима др Владимира Павића, доцента на Правном факултету Универзитета у Београду, нема ништа спорно у томе што ће две државе примењивати различите прописе, јер за држављанство није нужно постојање реципроцитета.

– Свака држава задржава за себе право да пропише коме ће дати држављанство, а коме неће. Те односе две државе могу да уреде билатералним споразумом, а ако се то не уради онда регулише то питање по свом нахођењу, како мисли да је најцелисходније и не интересује је како су то други регулисали – каже Павић за „Политику”.

Он, међутим, истиче да је црногорски закон такав да је његово спровођење без помоћи земаља у окружењу, а поготово Србије, изузетно тешко и скупо.

„Ако не добију податке од Србије ко је добио њено држављанство једино им преостаје да уходе своје грађане и да истражују ко је добио још неко држављанство осим црногорског”, каже Павић и додаје да обавеза о достављању података мора да буде део споразума о двојном држављанству, а не неког усменог договора јер онда државни органи Србије не би имали обавезу да га примењују.

Сличан став заступа и историчар Чедомир Антић који сматра да Црна Гора „ни на који начин не може да сазна да неко има држављанство Србије па да му одузме црногорско осим ако ми не јавимо да је тај неко узео држављанство Србије”. Према његовим речима, лоше у спору око увођења двојног држављанства јесте то што се политичке елите у Србији, било да је реч о претходном било о овом садашњем кабинету, понашају као да је Црна Гора део заједничке државе са Србијом.

Иако нема намеру да црногорско држављанство даје никоме ко има још неко друго, црногорска власт је одступила од тог тврдог става када је реч о неким истакнутим јавним личностима из Србије. Тако су држављанство дали глумцима Милени Дравић и Драгану Николићу, Драгану Џајићу, певачици Мерими Његомир, фудбалеру ДанилуПопиводи. То је учињено, како су образложили црногорски званичници, као гест добре воље према личностима које су од значаја и за Црну Гору. И у том ставу правници не виде ништа спорно, јер једна држава може да даје држављанство коме год хоће.

Црна Гора није рестриктивна само према држављанима Србије. Она до сада није склопила споразум ни са једном државом о двојном држављанству. Разговори са Хрватском су само формално почели, а најављује се и да ће бити преговора са Босном и Херцеговином.