Први издавачи добили су прошле недеље од Министарства просвете лиценцу која им омогућава да уђу на тржиште уџбеника и школама понуде своја издања. Лиценцирани су и приватни, али и „државни” издавач Завод за уџбенике и наставна средства.

Колико ће та процедура довести све издаваче у исти положај и како би требало да изгледа тржиште уџбеника у Србији разговарали смо с Весном Филом, помоћницом министра просвете Србије, и Горданом Кнежевић-Орлић, председницом Управног одбора Удружења издавача уџбеника и учила Србије и директорком издавачке куће „Клет”.

Политика: Које услове су издавачи морали да испуне?

Фила: Услови су били врло једноставни: да издавач има седиште у Републици Србији, затим да постоји одговарајући уредник за предмет, односно област, и да издавачи имају издавачки план. Добили смо врло квалитетну документацију од ових 20 издавача на основу које су они касније и добили дозволе за издавање уџбеника.

Кнежевић-Орлић: Удружење издавача је било против лиценцирања, јер то није нешто што је уобичајено у земљама у окружењу и у Европи. Ово је Закон о уџбеницима, и уџбеник је тај који има стандарде квалитета и пролази врло јасну процедуру и избор од стране Завода за унапређивање образовања и васпитања. Посебно је непотребно условљавати да уредник има диплому, односно да има завршен факултет. По Закону о раду директор сам прави спецификацију својих запослених, услове које тражи од њих, то је нешто на чему држава не може да инсистира уколико нису угрожени безбедност, здравље и природна богатства. Овде није ниједна од те три ствари угрожена. Посебна је прича што приватни издавачи од априла 2008. године нису могли да предају своје уџбенике јер се чекало усвајање новог закона.

Фила: Наравно да уредник мора да има диплому о високој стручној спреми. Ако је стручњак за одговарајућу област он мора имати одговарајућу диплому која то потврђује. Такође, сви смо знали када смо доносили закон да ће ова година бити прелазна и да ће вероватно трпети издавачи док се не успостави ритам који закон предвиђа. А тај ритам је врло прецизан: до 1. октобра сви морају доставити рукописе за следећу школску годину, затим се они шаљу у Завод за унапређивање васпитања и образовања, они их достављају Националном просветом савету који доноси предлог да се одобри или не одобри уџбеник.

Кнежевић-Орлић: Ипак, не може једна комисија која прегледа уџбеник, а која се састоји од троје људи, да се пореди са тим када један уџбеник оде у школу и када га изабере 500 наставника и препозна квалитет и препоручи га својим колегама. Комисије које прегледају уџбенике су сада неопходне, јер улазимо у нешто што је нама свима непознато, али, опет, већина земаља више то нема. Уџбеник излази на потпуно слободно тржиште, а наставнику је циљ да изабере што бољи материјал који ће му помоћи да дете научи оно што треба и то се на било каквом екстерном оцењивању школе показује и у односу на то ће родитељи бирати у коју школу ће да упишу своје дете, а школа добија новац у зависности од тога колико деце има.

Фила: Већ овим законом сви издавачи су потпуно изједначени на тржишту, а конкурси које смо до сада имали објављиваће се убудуће само када је реч о нискотиражним уџбеницима, онима који су намењени деци припадницима националних заједница, деци са сметњама у развоју или за поједине предмете у средњим стручним школама.

Кнежевић-Орлић: Наравно да се сви радујемо Закону о уџбеницима који ће уредити ту област, али оно што је сада проблем је реформисани осми разред и каталог одобрених уџбеника. И дан-данас имате у каталогу одобрених уџбеника, Заводове уџбенике за осми разред, који више нису важећи јер се променио наставни план и програм. Од новембра молимо да се то скине и да се на сајт министарства стави информација да је за осми разред наставни план и програм измењен, да ће бити објављен тада и тада, да ће сви издавачи моћи да конкуришу тада и тада и тог датума ће бити објављен каталог одобрених уџбеника. Директори школа када оду на сајт Министарства просвете мисле да су уџбеници Завода одобрени.

Фила: Знате да смо се договорили да се стечена права не одузимају. Објавили смо на сајту ко је добио лиценце, када будемо добили нови наставни план и програм обавестићемо да ће за следећу годину уџбеници који ће бити коришћени за осми разред тек добијати дозволу. Ако су одобрени уџбеници куће „Клет” и то је објављено на сајту, ми нисмо знали да ли ће „Клет” добити лиценцу или не, али нисмо скидали са сајта уџбенике „Клета”. Нема ту ничег спорног.

Кнежевић-Орлић: Иако мислимо да је процес добијања лиценци могао бити бржи, оно што јесте добро је да је предвиђено и губљење лиценце. То је оно где ми видимо могућност увођења реда. Не може, дакле, да се издаје уџбеник који није одобрен, уводи се поштовање ауторских права. Људи мисле да могу да фотокопирају шта хоће, да могу да преузму било коју карту, било коју илустрацију и то није добро.

Фила: Мислим да је ово велики корак, јер увек је био највећи проблем како изабрати уџбеник када вам дођу издавачи, и то говорим са становишта просветног радника. Издавачи вам нуде уз те уџбенике и одређене бенефиције, тешко је одолети с малом платом, све ја то знам. Закон ће дати многе предуслове да се то уведе у ред. Овде је реч о огромном новцу и ми сви то знамо. Онај ко добро уради посао, треба и да заради, али мора га урадити квалитетно и по закону. Једно богато тржиште сада ће бити правилно постављено у зависности од тога шта нуди.

Кнежевић-Орлић: Често се провлачи став да је ово профитабилан посао, а да су издавачи профитери. То је нешто са чим се апсолутно не слажем. Овај посао је био исплатив само онда када смо имали једног издавача јер је монопол профитабилан. Такву ситуацију имали смо онда када се одређени уџбеник није мењао годинама, па је само доживљавао нова издање без било каквих промена. При том, тада је постојао и монопол аутора за одређени предмет и није се могао направити неки други уџбеник с другачијим приступом. Данас, када говоримо о отвореном тржишту, где се сви боре за квалитет, улагања су много већа. Овде није зарада примарна, већ неопходна да би могли поново да улажете. Подсетићу и на то да на једном уџбенику ради по 10 људи. Предузећа која се баве издавањем уџбеника исплаћују плате, плаћају порезе, доприносе и морају исказати добит да би могла да послују. Обрт капитала је мали, а дуго траје поврат новца који је уложен. Уз то, да бисте направили добру издавачку кућу треба вам 50 година, а само пет минута да срушите свој углед. А сви они који остану у послу издавања уџбеника сматрају то и својеврсном мисијом.

Фила: У праву сте, има ту и мисије, осим зараде.

 
Политика: Најављено је да ће први, други и пети разреди бити обухваћени пројектом „бесплатних уџбеника”. Међутим, неки издавачи сматрају да би проблема могло бити око враћања уџбеника. Да ли ће тај концепт заживети?

Фила: Ми нисмо финансијски толико моћни па да сваке године купујемо нове комплете. За то су потребне огромне суме и зато покушавамо да се сачува бар део књига подељених прошле године. Много богатије државе чувају књиге да би се могле користити неколико година. Због тога и техничка опрема уџбеника мора бити много боља, оне не смеју да се распадају, већ морају бити шивене и технички квалитетније урађене како би потрајале. Када смо почели пројекат направљен је велики састанак са издавачима на коме је министар рекао да прихватамо уџбеничке комплете такве какви су, али је упозорио да је за следећу годину потребно да одвоје главну књигу, по којој се не пише, од такозваних радних листића у које се уписује, како би бар две-три године 90 одсто деце имало у једној школи књиге које су у употреби. Обећали су да ће то урадити, али ове године опет немају у понуди такве, већ само интерактивне уџбенике.

Кнежевић-Орлић: Не можете мењати начин учења на брзину због тога што држава нема новца. Мора се наћи средње решење. Лако се може доћи до ситуације у којој ће тај уџбеник постајати све јефтинији, штампан на све лошијем папиру, и као такав више се неће користи. С друге стране, имате гомилу радног материјала који би родитељи требало да купују. Ово је заиста питање о коме струка мора да каже своје мишљење. Уџбеник се ствара годину дана и конципиран је методички тако да буде интерактиван да би дете добило примењива знања. То су ствари које не могу да се мењају тек тако. Није добро да се један концепт учења уништи без анализе.

Фила: Нисам противник интерактивне методе, али нисам заговорник да је то једина прихватљива метода којом треба децу подучавати. Овде је само питање да ли држава може да финансира једну, наметнуту методу која се зове интерактивна да би се задовољило штампање сваке године нових уџбеника и наравно њихово плаћање. Савремена методика се није уопште определила за један модел. Није суштина да платимо три пута исти уџбеник за три генерације. Суштина је да тај уџбеник буде толико квалитетан да може да опстане следећих три или четири године, да буде прилагодљив, да има одређени постотак материје која се оставља отвореном, која је у дискусији.

Политика: Родитељи се жале да стално морају да купују нове уџбенике – не само да млађе дете, на пример, често не може да наследи уџбеник старијег брата или сестре, јер је његов наставник одабрао другог издавача, већ и ако ђак промени школу, неретко су му потребни нови уџбеници које су одабрали наставници из те школе...

Кнежевић-Орлић: Од 2003. године је почела реформа основног образовања и сваке године је доношен нов наставни план и програм за следећи разред. То је делом био узрок тога што, уколико имате децу у шестом и седмом разреду, нисте могли да користите уџбеник старијег детета за следећи разред јер је програм реформисан. Сада када наставни план и програм буде шест-седам година у употреби биће другачије. Уколико је за дете купљен један уџбеник, а оно прелази у другу школу у којој се користи други, то је проблем који покушавамо с Министарством просвете као удружење да решимо. Има идеја да издавачи, на пример, дају с великим попустом нови уџбеник. Међутим, ту дефинитивно треба тражити решење. Опет не треба рушити концепт увођења више издавача на тржиште, који се у многим земљама показао као добар, због тога.

Фила: И то је једна од новина овог закона. Директори школа и наставници ће сести и на састанку стручног актива школе изабрати уџбенике који им одговарају. Неће моћи у истој школи два разреда да раде по различитим уџбеницима.

Политика: Да ли сте задовољни квалитетом уџбеника у односу на период када смо имали смо једног издавача?

Фила: Квалитет је подигнут и сада се не само приватни, већ и јавни издавач труде да квалитет њихових уџбеника буде изнад онога ранијег. Сигурна сам да ће за пет година Србија имати изузетно квалитетну понуду уџбеника, зато што ће издавачи морати да освајају тржиште квалитетом, иновативним приступом, мораће да прате светске трендове у издаваштву, настави, напредовање ИТ технологија...

Кнежевић-Орлић: У последњих шест година квалитет уџбеника је прилично унапређен у сваком погледу и када говоримо о садржају и када говоримо о илустративном материјалу и када говоримо о техничким карактеристикама. Ви пре пет година нисте имали ниједан шивени уџбеник, сада то сви раде. Међутим, искрено се надам да о овим проблемима убудуће више нећемо разговарати, јер су то пре свега проблеми издавача.

Јелена Беоковић – Вишња Дугалић