Очекивање да ће легализација бити масовна, ефикасна и јефтина пало је у воду. Од 617.000 бесправно саграђених објеката, колико их је пријављено, грађевинске дозволе добило је само 14,3 одсто. Овакав резултат није обрадовао ресорно министарство па су се латили промене Закона о планирању и изградњи, иако су тек пре девет месеци успостављена нова правила за легализацију. Да би што пре побољшао учинак и повећао проценат озакоњених објеката министар Оливер Дулић је најпре обећао да ће легализација бити бесплатна за све грађане. Потом се кориговао и рекао да ће повластице важити само за оне који живе у малим породичним кућама, од муке грађеним нелегално.

Хоће ли бити бесплатна и на кога ће се повластице односити? Да ли је цена једини разлог за лош учинак? Како ће држава приволети „дивље” градитеље да озаконе своје некретнине? Тиме ће се наредних дана, састављајући текст измењеног закона, бавити представници Министарства и локалних самоуправа. Пре усаглашавања ставова за „Политику” говоре Александра Дамњановић-Петровић, помоћница министра животне средине и просторног планирања, и Саша Пауновић, председник Сталне конференције градова и општина и председник Општине Параћин.

Политика: Зашто мењате Закон?

Дамњановић-Петровић: Ниједан закон од 1997. године није успео да легализује већи број објеката. Држава мора све да учини да направи својинску евиденцију. Она је један од услова за Европску унију. То је био један од разлога због кога смо се кроз Закон о планирању и изградњи изнова бавили легализацијом. Друго, не можемо да занемаримо чињеницу да постоји између 600.000 и 800.000 бесправних објеката. Држава је морала или да либерализује прописе или да их руши. Не знам која држава је спремна да размишља о рушењу тако великог броја кућа. Одлучили смо да поново мењамо Закон, додатно либерализујемо прописе, омасовимо легализацију, уз очување елементарних правних и урбанистичких принципа.

Политика: Имате ли податке колико је објеката у претходна три покушаја легализације порушено, јер је бесправна градња од 2003. године кривично дело?

Дамњановић-Петровић: Немамо. Према извештају који смо добили од општина, постоји доста објеката чије је озакоњење одбијено јер су на коридорима и јавним добрима.

Политика: Да ли је само Закон проблем и да ли се његовом променом може постићи бољи учинак?

Пауновић: Може да се постигне бољи учинак уколико он омогућава легализацију на ефикаснији начин. Тога неће бити све док се држава не организује као сервисна служба или нека врста услужне агенције. Суочавамо се с чињеницом да огроман број грађана још не зна да геометри више нису у општинским службама.

Дамњановић-Петровић: Слажем се да је увођење једног шалтера идеално. Очекујем од господина Пауновића, као иницијатора те идеје, да нам да предлог како да је спроведемо.

Политика: Шта су грађани криви, зар није крива администрација која се није боље организовала?

Дамњановић-Петровић: Ми смо се трудили да направимо законски оквир. Изволите, општинари, направите упутство за грађане. Држава, од Министарства до општина, сигурно ће морати да се укључи у решавање овог проблема. Практично да буде сервис грађана.

Политика: Стиче се утисак да је држава неприпремљено ушла у овај поступак. Од закона је прошло 15 месеци, на правилник се чекало два месеца, а општине су касниле с ценовницима…

Дамњановић-Петровић: Улога Министарства јесте да створи законодавни оквир. Највећи терет овог посла је на локалним самоуправама. Ипак, мислим да је главни проблем незаинтересованост бесправних градитеља. Они су само уредно поднели захтеве, али када је требало да приложе документацију изгубили су интересовање.

Пауновић: Грађани треба да имају интерес да легализују куће. Он у овом тренутку није јасан. Бесправни градитељи су предајом захтева добили право да се прикључе на инфраструктурну мрежу и тако отклонили могућност да их ико поруши. Грађани тренутно немају мотив да тај поступак окончају.

Политика: Зашто нису заинтересовани?

Дамњановић-Петровић: То не знам.

Пауновић: Легализација се може успешно окончати само уз државну кампању тако што ће она организовати геодетске службе, пројектанте и администрацију. И спроводити легализацију као попис. Премеравати улицу по улицу, село по село. Потом пројектовати. Огромно време се губи зато што грађани немају информација. Замислите просечног српског грађанина, који има средњу или нижу стручну спрему и који је рецимо са села. Како ће он да се снађе у лавиринту административних процедура. Губи време, а ништа не постиже. Грађанин само треба да поднесе захтев и да нема везе с тим док не почну да му стижу месечни рачуни, који нису виши од цене кабловске телевизије. Све остало треба да реше државне службе.

Политика: Зашто то одмах није урађено? Изгубљено је годину дана, а учинак је занемарљив.

Пауновић: Ништа није изгубљено. Али је систем загушен. У Параћину, који има 60.000 становника, поднето је 6.000 захтева за легализацију, а четири геометра треба да премере све те објекте.

Физички није могуће да то ураде за годину дана.

Политика: То се знало и када се ушло у причу о легализацији. Откуда онда обећања да ће легализација бити завршена за две-три године?

Дамњановић-Петровић: Објекат мора да буде снимљен да би стекао услов за укњижбу. То је минимум испод кога не може да се иде. Не може се урадити декретски.

Политика: Ваш министар је управо помињао декрет о легализацији?

Дамњановић-Петровић: То је добра намера. Декретски у смислу да ће бити много либералнији услови него до сада. Пре свега се мислило на упрошћавање процедура.

Политика: Држава све време излази у сусрет бесправним градитељима. Да ли је то поштено према онима који су зидали с дозволама?

Дамњановић-Петровић: Држава има огроман проблем шта урадити с милион или 800.000 бесправних објеката. Та чињеница не може да се гурне под тепих.

Пауновић: Јесте излажење у сусрет бесправним градитељима. Очигледно је да ми легализујемо нешто што је у Закону дефинисано као кривично дело.

Политика: Предложили сте да онај ко у одређеном року не легализује објекат мора да плаћа двоструко већи порез или да буде порушен. Зашто се то не примени?

Дамњановић-Петровић: Та санкција није повучена из оптицаја, али као норма не може да буде уграђена у Закон о планирању и изградњи, већ у Закон о порезу на имовину.

Пауновић: Не треба очекивати да држава посебно казни бесправног градитеља. Он мора да буде равноправан с грађанином који је зидао легално, ако су исте економске снаге. На пример, ако два учитеља зидају кућу од 100 квадрата – један бесправно, а други с дозволама – њихови трошкови морају бити једнаки јер нису социјално угрожени. Прихватљиво је једино да социјално угроженим породицама локалне самоуправе отпишу надокнаду за уређење земљишта, као врсту помоћи.

Политика: Ко коначно може да се нада бесплатној легализацији?

Дамњановић-Петровић: Господин Пауновић помиње један критеријум доласка до социјалне категорије. Као неко ко се бави изградњом и планирањем, Министарство је повластицу везало за врсту објекта. У Закону већ постоји могућност да власници станова и кућа до 100 квадрата могу да остваре попуст од 60 одсто. Изворно је право сваке локалне самоуправе да одреди цену легализације. Ми се нисмо мешали.

Пауновић: Сматрам да легализација не треба да буде бесплатна. Ако је грађанин довољно економски моћан, он треба да то плати, уз повољност одложеног плаћања на 20 година. Уколико није у могућности, било да је из старачког домаћинства на селу или корисник минималне пензије, општина треба уместо њега да финансира уређење земљишта и да то буде вид социјалне помоћи.

Политика: Ако се буде гледала величина објекта како што Министарство предлаже, провући ће се и градитељи који нису на ивици егзистенције.

Дамњановић-Петровић: Зато смо искључили све објекте из прве и друге зоне, да се случајно међу повлашћенима не затекне нека бесправна кућица на Сењаку и Дедињу.

Политика: Није све Сењак и Дедиње. Стан од 100 квадрата имате било где?

Дамњановић-Петровић: Немам готово решење. До сада смо попуст везивали за одређену површину. Размотрићемо предлог господина Пауновића. Не треба сметнути са ума да држава у много случајева није учинила ништа да омогући легалну градњу.

Политика: Какву поруку шаљете ономе ко почиње да гради кућу. Зидај без дозволе, некада ће ти неко то легализовати?

Дамњановић-Петровић: Не. Доћи ће инспектор, запечатиће градилиште и поднети кривичну пријаву. Суштина је да легализујемо већ саграђено. Не смемо дозволити нову бесплатну градњу и попуштања више неће бити.

Политика: Резултати све говоре…

Дамњановић-Петровић: Закону треба дати времена. Много тога смо променили, али резултати не могу доћи преко ноћи.

Политика: Зашто се министру жури?

Дамњановић-Петровић: Главни циљ је био да се у мандату ове владе реши највећи број захтева за легализацију.

Пауновић: Незадовољство је резултат превеликих очекивања. А можда је процена била лоша. Није требало рећи потрајаће две године него шест.

Политика: Шта је вама прихватљивије, да нове олакшице буду прописане по површини објекта или по социјалном статусу?

Дамњановић-Петровић: Ја волим да видим све предлоге па онда као паметна жена да седнем и размотрим.

Политика: Шта ћете Ви лично предложити?

Дамњановић-Петровић: Када смо писали Закон одредили смо да они грађани којима је то једина кућа у власништву (мислећи на избегла, расељена и прогнана лица која су деведесетих градила по ободима) јесу социјална категорија. И зато смо им дали попуст од 60 одсто.

Политика: Хоће ли додатно смањење надокнаде за земљиште убрзати легализацију?

Пауновић: Накнада за уређење земљишта није у директној вези с брзином легализације. Она није проблем и није тачно да пуни буџет. Ако се упореде општине види се да оне које имају високе цене ефикасније окончавају овај процес. У Параћину, који има буџет од 800 милиона динара, од 300 легализованих објеката наплатили смо око 1,5 милиона динара. Брже легализације неће бити док се не смање почетни трошкови.

Политика: Београд је то већ урадио и има бројне попусте, а издато је само око 1.700 дозвола.

Пауновић: Највећи проблем су почетни трошкови. Несналажење, процедуре и накнада могу задавати главобоље. Али ако се новчана давања уситне на велики број рата, износ је симболичан и више није кочница.

Политика: Како ћете да решите имовинске односе?

Пауновић: Не можемо да их решимо чаробним штапићем. Нити ико треба да очекује да држава решава имовинске односе уместо грађана. Највећи проблеми су свађе више корисника који су зидали на истој парцели.

Дамњановић-Петровић: Новина у Нацрту измене Закона јесте то да ако је објекат грађен на земљишту које је у сувласништву, односно коришћењу више особа, тражи се њихова писмена сагласност, и то је својинска основа. Међутим, ако се у поступку утврди да се сувласници нису бунили док се објекат градио, сматраће се да су дали сагласност. То се доказује увидом у пријаве код грађевинског инспектора.

Политика: Шта ће да буде с људима који су у међувремену легализовали, а изменама закона могу да остваре додатне олакшице?

Дамњановић-Петровић: Ништа. Они су се легализовали и укњижили – и ништа. Која држава враћа паре. То је немогућа мисија.

Политика: За колико ће бити окончана легализација?

Дамњановић-Петровић: Трудићемо се да за годину и по највећи број објеката добије грађевинску и употребну дозволу.

Пауновић: За објекте који нису проблематични може за две године, а већина за шест.

Маријана Авакумовић

Далиборка Мучибабић