Доста дуго један законски предлог није изазвао толико страсти у скупштинској расправи као измене Закона о финансирању локалне самоуправе које су предложили Уједињени региони Србије у склопу своје кампање за децентрализацију земље.

Нешто од те атмосфере осећало се и у разговору о путевима и странпутицама децентрализације по моделу УРС-а, који су у „Политици” водили Наташа Мићић, народна посланица из Либерално-демократске партије, и Саша Миленић, народни посланик странке Заједно за Шумадију, која је члан УРС-а.

Политика: Чини се да се слажете да ће измене закона бити усвојене, али се не слажете око његових ефеката. Шта очекујете да ће се десити, рецимо, годину дана после почетка његове примене?

Миленић: Посланичка група УРС-а, као предлагач, није задовољна само тиме да добије већину за закон. Наш стварни циљ јесте најшира сагласност у прихватању тог закона као првог корака у отпочињању политике децентрализације и реформе законодавства и целог правног система у том смеру. Зато нас више брине то што је политичка јавност неприпремљена и не реагује на нашу иницијативу.

Мићић: За годину дана се читав фискални систем може урушити и највероватније ће тај закон бити стављен ван снаге јер неће моћи да опстане. Ви сте закон поднели без претходно придобијене подршке и јавне расправе, игноришући институције, почев од оних на које се закон односи, пре свега локалних самоуправа, с којима се нико није консултовао. Искључили сте и покрајинске органе, институције Владе каква је Савет за децентрализацију, Комисија за финансирање локалне самоуправе, ресорна министарства. И сви они ћуте. Локалне самоуправе ћуте јер их држите у шаци тако што имате пет министара а ваша партија контролише више од 60 одсто новца из централне касе. Друго, вама идеја није важна. У овој земљи сте ви, више него било ко други, новац распоређивали централистички. Много волим Крагујевац, али неупоредиве су разлике између средства која је добио он, Зајечар или Лозница у односу на, рецимо, Прибој, Кладово или чак и велики Нови Сад. Он није добио ни динар из НИП-а, а Крагујевцу је у 2009. години дато 579 милиона динара, а ове године ће више од 900 милиона. Можда су општине у којима су градоначелници из Г17 плус, сада УРС-а, заиста приоритети, али дајте да видимо бројке.

Миленић: Очекивао сам потпуно другачију позицију управо ЛДП-а. Тужнијег разочарања за мене није било у парламентарним дискусијама. Никад не бисмо очекивали да ћете бити на позицијама етатизма.

Мићић: То није тачно. На основу чега сте то закључили?

Миленић: Из стратегије обмане коју и сада покушавате да подметнете. Бојим се да није реч о рђавој намери, него о томе да је ЛДП пропустио да примети историјски значај теме коју УРС уводи у политички живот Србије. То је најбројнија законодавна иницијатива грађана ове земље.

Мићић: Зна ли сваки грађанин шта је тачно потписао?

Миленић: Ви сматрате да су грађани дебилни?

Мићић: Напротив. Јасно је да су потписивали у доброј вери, али да ли су знали конкретна решења? На питање „хоћете ли више новца” свако би одговорио потврдно. Седам и по милиона људи ће вам то рећи.

Миленић: Кад контактирате с више од пола милиона грађана непосредно, не можете рећи да ту нема јавне расправе, нарочито ако додате да су ту биле и јавне трибине. Нетачно је и да нико није питао локалне самоуправе. Десетине локалних парламената су изричито усвојили народну петицију УРС-а као свој документ. Скупштине Крагујевца, Лознице, Зајечара...

Мићић: Опет све УРС. Да је било јавне расправе, Фискални савет не би дошао до предлога као и ми, народни посланици, као гром из ведра неба. И вероватно не би њихово мишљење било негативно, него би вам помогли да исправите недостатке тог закона.

Политика: До предлога сте дошли тек кад је стигао у Скупштину?

Мићић: Тако је.

Миленић: Бојим се да су тада дошли и до теме децентрализације.

Мићић: Кад се у Скупштини расправљало о регионализацији, коју сте такође вешто експлоатисали, сви посланици ЛДП-а су говорили да је прво потребна децентрализација. Али, децентрализација мора бити друштвени пројекат, а не пројекат једне партије.

Миленић: Куд ћете већу озбиљност од овога што демонстрира УРС? Нико од нас не сматра је пет закона оквир децентрализације Србије. Потпуна реформа је неопходна. Али, тај процес захтева извесно време, као и свака системска еманципација друштва. И било нам је јасно да ће бити отпора.

Мићић: Дајте онда да разрешимо Фискални савет.

Миленић: Имамо приговор на њихову рачуницу. Свако ко ради греши.

Мићић: Ми јесмо за децентрализацију али она у вашем закону није суштинска. Нема преноса надлежности неопходних општинама. Бројне општине, и не само неразвијене, затражили су прошле године помоћ од министарства јер не могу да наплате ни 40 одсто пореза на зараде А ви сад предлажете да повећају приходе тако што ће порез повећати на 80 одсто. Динкић је то морао знати јер су општине допис о томе упутиле њему док је још био министар. Стална конференција градова и општина има платформу у којој се предлаже низ решења за фискалну децентрализацију и у њој нема вашег повећања на 80 одсто. Предлог је њихов, и наше странке, да се локалне самоуправе финансирају тако што ће им се дозволити и део пореза на пренос апсолутних права и пореза на поклоне и наслеђа. Сада од тога не добијају ништа, а та је имовина на њиховим територијама. Концепт фонда зараде се показао успешним, па је и њега СКГО предложила. Ви сте изабрали само један начин, који није ни споменут у институцијама које се баве тим питањем.

Миленић: У периоду после 2000. године, председник СКГО-а је био председник моје странке Верољуб Стевановић, и најбоље је сарађивао с министром финансија Млађаном Динкићем у прављењу Закона о финансирању локалних самоуправа. Тај акт је настао 2006. године и за тадашње прилике је био корак у смеру децентрализације.

Мићић: И за садашње прилике. Али, ко је одговоран што се тај закон не примењује? Влада или опозиција?

Миленић: Влада. Тај закон је захтевао да, уместо трансферних средстава, уступљени приходи постану извесност која је локалним самоуправама неопходна, као и да се не иде на увећање пореза него на праведнију прерасподелу тако што би општине удвостручиле своје захватање у порез на зараде а држава свој део смањила на свега 20 одсто. Али, чињеница је да је етатистички модел разумевања друштва преовладао над реформским прокламацијама и потенцијалима.

Политика: Зашто Динкић није изашао из такве владе?

Миленић: Шта мислите који су разлози за недавно уклањање Динкића?

Политика: Госпођо Мићић, зар ЛДП не може да поштује то што је УРС први учинио нешто конкретно у вези с децентрализацијом? Направили су пет закона.

Мићић: Од тих пет, само је један могао да се нађе у процедури јер остали захтевају промену Устава и Закона о јавној својини. Тај њихов конкретан корак нас води у пропаст и направиће дефицит од више од 40 милијарди следеће године а ове године више од 10 милијарди динара.

Миленић: Ако сам добро разумео, ЛДП је и те како за децентрализацију, али толико много да не може да подржи нешто што је толико мало.

Мићић: Није зато што је мало, него зато што води слому.

Политика: Шта мислите, зашто вас не разуме ни ЛДП, ни остатак опозиције, ни Фискални савет, ни ММФ, ни део СКГО?

Миленић: Искрено, као Саша Миленић, ја сам пресрећан због тог неразумевања јер савршено добро знам да нас разуме Србија. Значи, да се милионима мере они који нас разумеју. Али, не смем с том врстом злурадости, из осећања личне одговорности у послу којим се аматерски бавим, да изађем са том врстом тријумфа, већ имам осећај одговорности да треба произвести што је могуће ширу основу сагласности да би ти послови успевали.

Политика: Значи, УРС-у ће бити добро и ако закон прође и ако не прође?

Миленић: Па, дакле, ако бих са себичних предизборних ставова гледао...

Мићић: То само говори да се ради о маркетиншкој играрији.

Миленић: ...УРС-у ће бити боље да ниједном од предложених закона не буде дозвољено да уђе у процедуру. Тада ће грађанима постати јасно ко је аутентични заговорник теме дебеоградизације и децентрализације Србије и ко све чини ту етаблирану политичку елиту једног обновљеног етатизма у Србији...

Мићић: Знате ли колико има законских предлога ЛДП-а који никада нису ушли у скупштинску процедуру...

Миленић: Наш објективни интерес je да уведимо пре свега политичку јавност, и укупну јавност Србије, у реформски процес. Искрено, ма колико вам претерано звучало, ми народну петицију и ово покретање корпуса закона као први корак у процесу децентрализације Србије сматрамо најважнијим реформским догађајем у Србији након 2000. године. Ово је нова реформска садржина политике за будућност Србије. Због тога нас занима да се што више компетентних политичких субјеката у то укључи.

Мићић: Требало је то да вас занима и раније, да укључите и уважите институције ове земље.

Миленић: Као што су и максимално уважене.

Мићић: Чекајте, шта је рекао Национални савет за децентрализацију? Је ли дао мишљење? Је л’ постоји то тело, је л’ га плаћамо? Шта је рекла Комисија за финансирање локалне самоуправе?

Миленић: Шта да каже црни Национални савет за децентрализацију кад он после конститутивног састанка више ниједном није сазван. Па ја сам члан тог Савета. После конститутивног састанка, више ниједан састанак Националног савета за децентрализацију, којим председава Ненад Чанак, није могао да се одржи – Влада не да министрима да долазе на састанак и обара кворум. Једини министар који је послао свог представника на први покушај заказивања састанка је био Млађан Динкић, ако вас занима.

Политика: Како то Влада не да министрима да дођу?

Миленић: Па како другачије да тумачите то што сви чланови Националног савета дођу на заказани састанак, а из Владе, која има већину, дође само један представник, случајно управо из министарства тадашњег министра Динкића. Осталих министара нема – нема кворума.

Мићић: Јесте ли питали Милана Марковића, министра за локалну самоуправу? Друго, ако сте слушали скупштинску расправу – није само опозиција имала примедбе, него и СВМ и СПО и ДС, рецимо посланица Лучић. Имали су озбиљне замерке. Ја у овоме видим само још једно „обећање – лудом радовање” и једно експлоатисање и обесмишљавање идеје децентрализације. Тако сте исто радили и са идејом регионализације.

Миленић: Утолико горе по вас. Али, кажем, нама је најважнији тај непосредни контакт с грађанима. Шта је овде од посебног значаја? Разумети стварну озбиљност отпочињања реформи на тему децентрализације. То сукобљавање с једним огромним наслеђем које није везано само за период Слободана Милошевића. Тема дисконтинуитета за који није имала снаге српска демократија након промена 2000. сада се као неминовност и неопходност враћа кроз предлог децентрализације. А ради се о томе да је један етаблирани поредак, успостављен на недемократским основама силом револуционарног насиља после 1945. године, витално угрожен темом децентрализације.

Мићић: Ми само имамо примедбе сам предлог који доводи у опасност читав фискални систем. Жао ми је, али за мене је ово један неозбиљан, несистематски и неодржив пројекат, који неће дати неке резултате у пракси.

Миленић: Само ово желим да кажем – у амбијенту у којем су сви за децентрализацију и на том пољу нико ништа не предузима деценијама, онај ко покрене политички процес и ко први напише предлог закона у том смеру, вероватно тиме доказује да је он најнеозбиљнији у захтевима за децентрализацију.