Из Београда одлазимо свесни огромних и суштинских промена до којих је дошло од пада Милошевића. Боље разумемо српски став. Потпуно је јасно да Србија жели да реши питање Косова и да у процесу хоће да учествује под окриљем Уједињених нација. Никоме није ни на крај памети да покуша да прибегне насиљу. А то најбоље говори о огромним променама које су се десиле не само у Србији него у читавом региону. Данас је Србија темељно промењена. Њеном политичком руководству припада део заслуга за ову нову реалност. Да подсетим само да је српски парламент усвојио резолуцију о Сребреници. За то је била потребна огромна политичка храброст и ми то разумемо. Није лако препознати грешке из прошлости. Ни нама није било лако да препознамо наше грешке, рекао је у разговору за „Политику” конгресмен Вилијам Делахант на крају дводневне посете Београду.

Да ли сте имали проблема у успостављању дијалога са овдашњим политичарима?
У Србији је направљено много позитивних ствари за ових десет година, напредак је огроман. Требало би сви, и ви и ми, да направимо резиме о ових десет година од пада Милошевића. Ко би могао и да замисли да ће за тако кратко време доћи до добросуседских односа са Хрватском, до билатералних споразума, међусобних посета на председничком нивоу, посете вашег председника Црној Гори...

А проблем Косова?
Верујем ипак да можемо и о питању Косова да будемо опрезно оптимистични. Људи добре воље могу да се баве питањима на конструктиван начин. Ја сам амерички Ирац и увек наводим пример Северне Ирске. У једном временском раздобљу ИРА је сматрана терористичком организацијом. Нико тада није могао ни да замисли да би командант те организације могао да преговара са другим странама. Ако се нерешеним проблемима приђе на конструктиван начин, и ако смо спремни да се снабдемо огромним резервоаром стрпљења онда је могуће наћи људско решење. 

Да ли је српски нацрт резолуције велики проблем?
Морамо да схватимо да то није никаква објава рата. То је необавезујућа резолуција Генералне скупштине Уједињених нација. Очигледно је да су многи осетљиви на начин како је нацрт урађен и поднет. Свесни смо да су у Београд долазила два шефа дипломатија поводом резолуције. Мислим да је њихов циљ да се уради нацрт нове резолуције која би поштовала осетљивости свих заинтересованих страна и која би препоручила отпочињање дијалога. А то је врло позитиван став који би, уколико се оствари, користио и региону и Србији.

Да ли мислите да су САД још спремне на ангажовање на Балкану?
Јасно је да је стабилност на Балкану део националног интереса САД.

Да ли је за Вашингтон Балкан и даље приоритет?
Очигледно је да имамо много других ствари које морамо да решавамо. Пре свега економија, отварање нових радних места, Ирак, Авганистан, нови односи са Русијом, решавање трговинског дефицита са Кином, имамо улогу у процесу на Блиском истоку…Све то нас заокупља. Али сви смо свесни да је Балкан историјски био тло одакле су се ширили насиље и конфликти. Залажем за јаке трансатлантске везе, а то захтева потпуно интегрисану Европу, у коју ће бити укључен цео Балкан. По мом мишљењу, наши европски савезници морали би брже да решавају српске захтеве за прикључивање Европи.

На шта бисте ви могли да утичете у Вашингтону што би створило услове за ширу сарадњу и боље разумевање?
Нема довољно конгресмена у САД који су упознати са променама које су се у Србији десиле од пада Милошевића. Преовлађује мишљење да то нису биле тако значајне промене. Моје колеге и ја смо, по мом мишљењу, дужне да им укажемо да су промене огромне. И да су људи овде жртве економског колапса који им је у наслеђе оставио уз све остале недаће Слободан Милошевић. Срби су жртве тог прошлог режима који је изгубио сваки морални компас. Многе су земље укључујући и САД направиле ту грешку да не следе моралне принципе. Погледајте шта су САД урадиле у прошлости са робовима.

Како коментаришете чињеницу да је војна сарадња између Вашингтона и Београда најдаље одмакла?
Постигли сте изузетне резултате у процесу професионализације војске вођени принципима привржености људским правима. Треба само отићи и видети рушевине зграде министарства одбране у Кнеза Милоша која је бомбардована пре једанаест година и упоредити тај призор са сарадњом коју данас имамо на војном плану. То је невероватно и зато кажем да ништа није немогуће.

Зорана Шуваковић

------------------------------------------------

Разговор са Чавесом

Вилијам Делахант, демократа  из Масачусетса, члан Одбора за спољне послове Доњег дома Конгреса САД и председавајући Пододбора за Европу, склон је необичним потезима који у америчкој јавности изазивају бурну дебату. Својевремено је узбуркао јавност договарајући се са лидером Венецуеле Угом Чавесом о испоруци венецуеланске нафте по субвенционисаним ценама сиротињи у Масачусетсу. Дигла се прашина јер је Уго Чавес најгласнији противник америчке спољне политике а доделу јефтине нафте сиромашним грађанима богате земље искористио је и за своју промоцију у САД. Али Делахант је умео и да упути писмо Чавесу и тражи да  венецуелански председник почне конструктивније да сарађује са Вашингтоном. „Био је то хуманитарни потез председника Чавеса и то је помогло стотинама хиљада становника у Америци да лакше поднесу трошкове грејања у зимском периоду”, каже он за „Политику”.