Приликом сусрета с генералним секретаром УН Бан Ки Муном после седнице Савета безбедности УН у Њујорку министар спољних послова Вук Јеремић је покренуо питање новца Косовске поверилачке агенције (Косово траст ејџенси) у саставу Унмика, коју је после једностраног проглашења независности покушала да присвоји новооснована Косовска агенција за приватизацију (КАП).

Процењује се да сада на рачунима КПА има скоро 400 милиона евра, који су предвиђени за осигурање наплате потраживања, односно измирење обавеза које би се могле појавити по судским споровима и обавезе према радницима предузећа која су приватизована на Косову и Метохији.

Наиме, Унмик је одлуком од 13. јуна 2002. године, у време док је шеф био немачки дипломата Михаел Штајнер, сматрајући да је косовско друштво довољно стабилно и способно да преузме процес приватизације, установио Косовску поверилачку агенцију (КПА). У Унмиковој уредби наводи се да је циљ ове агенциједа управља јавним и друштвеним предузећима и припадајућом имовином.

„Агенција управља предузећима као повереник њихових власника у складу са овом уредбом и другим прописима, као и административним наређењиа и решењима која у вези с њима може да изда специјални представник генералног секретара“.

На сајту Косовске поверилачке агенције стоји да је она основана да „би очувала или повећала вредност, одрживост и корпоративну управу над друштвеним и јавним предузећима на Косову“, што је заиста у складу са Унмиковом уредбом о оснивању ове агенције, али није ни мало у складу са праксом приватизација којесу касније спровођене.

Осим тога, у случају друштвених предузећа КПА је додељена могућности да иницира спин-оф процесе(оснивање нових предузећа насталих продајом односно расподелом деоница/акција новим власницима) и ликвидације што „представља приоритетне процедуре за приватизацију“.

Инаугурациони састанак Одбора КПА одржан је 25. јула 2002. године, а сва овлашћења додељена су Управном одбору, који су чинила четири међународна и четири домаћа директора.

Послеједностраногпроглашењанезависности, каосасвимнезависнотелоустановљенајеКосовскаагенцијазаприватизацију, каонаследницаКосовскеповерилачкеагенцијекоја је радила под надлежношћу Унмика. У статуту ове агенције пише да ће она „поседовати пуну правну одговорност, посебно капацитет за ступање у споразумима, добијање, одржавање и отуђивање имовине“.

СваовлашћењадодељенасуУправномодбору, којичинетримеђународнадиректораипет„Косовара“. Међу „Косоварима“, као представник неалбанске заједнице,од самог установљења агенције, 26. августа 2008. године, именован је садашњи заменик косовског премијера и министар за локалну самоуправу Слободан Петровић, тада посланик Самосталне либералне странке у косовској скупштини.

Поједине међународне институције су се противиле оснивању ове агенције, јер су странци желели не само да буду присутни него да имају већину у доношењу одлука. Чини се да су се на крају сагласили са променом, иако и сада имају мањину, али су, наводно, добили право вета које, према неписаном договору, уопште не користе.

Поред нелегалних приватизација које се обављају од 2002. године, проблем представља и новац који се скупљао на рачунима Косовске поверилачке агенције. Наиме, од сваке приватизације 80 одсто новца је ишло у косовски буџет, а 20 одсто на рачуне Косовске поверилачке агенције под окриљем Унмика.

„Тајновацнесмеју датакнупаралелнеинституцијеуПриштини. Тамо постоји организација која се зове Косовска приватизациона агенција и она тврди да је наследник Косовске поверилачке агенције, што није тачно. У име Србије, као чланице УН, затражио сам да се блокирају та средства“, објаснио је Јеремић зашто је покренуо то питање у разговору с Бан Ки Муном.

Током десет година политичари у Србији су протестовали због нелегалних приватизуација на Косову и Метхији и претили тужбама пред међународним судовима, али до сада није поднета ни једна тужба.

Успешну акцију спровео је једино „Телеком“, који је,у време када је косовски телеком ПТК објавио оглас за продају дела имеовине која је у власништву српског „Телекома“, објавио оглас у „Фајненшл тајмсу“ у коме је упозорио све евентуалне понуђаче да ће се суочити са тужбом власникатог дела имовине и која не дозвољава да се тај део приватизује. Објављивање овог огласа је имало ефекта, приватизација није обављена а вредност акција је пала.

Од самог почетка приватизацијакоје су обављане како под надзором Унмика тако и у време Косовске агенције за приватизацију од 2008. године,биле су нелегалне и косиле су се са основним принципима који вреде свуда у свету: да имовина не може да се продаје без сагласности власника, а власник је у највећем делу била Републике Србија.

Оно што је рађено уз прећутну сагласност међународних представника на Косову, а често и њихову умешаност у нелегалне приватизације, настављено је још лакше после једнострано проглашене независности.

У контексту оваквих приватизација јасно је зашто косовске власти траже одлазак Унмика: док год на Космету постоји Мисија УН, макар и на папиру, постоји и правни наследник Косовске поверилачке агенције. Односно, неко ко може да оспори активности које је преузела Косовска агенција за приватизацију.

----------------------------------------------

Ивановић: Треба поднети тужбе

Државни секретар у Министартсву за КиМ Оливер Ивановић сматра да су сметње које се постављају пред наше тужбе углавном политичке природе, а да се решење овог проблема може тражити и у дијалогу Београда и Приштине. „Требало би да се обаве консултацинје и координирано поднесу тужбе, пре свега странаца приватних инвеститора на Косову који имају деонице и потраживања у Трепчи, Југобанци, Термоелектрани, Ферониклу... Најбоље би било њих анимирати, јер би њихове тужбе имало много веће шансе на успех. Посебан део проблема чини тај фонд који износи више од 350 милиона евра. Нигде у свету банке не дају паре ако постоје неправилност, а у овом случају постоје, јер Унмик формално није дао сагласност за пренос овлашћења на Косовску агенцију за приватизацију, него је задржао овлашћења, сматрајући да би њихово преношење било опасно по пораво и сигурност људи“, каже Ивановић.