Рекао сам својевремено да се нећу бавити политиком, осим у случају да стање у Србији буде горе него у време Слободана Милошевића. Нажалост, данас је у многим областима живота ситуација много гора и одлучио сам да после седам и по година укажем на бројне грешке и пропусте у српској политици, највише у деловању Демократске странке, рекао је за „Политику” бивши премијер Србије и годинама један од највиших функционера у ДС-у Зоран Живковић. Он је у последње две деценије био народни посланик у српској и савезној скупштини, градоначелник Ниша у два мандата и савезни министар полиције СР Југославије. И одмах се вратио на време престанка политичког ангажовања, у пролеће 2004. године:

Како и када је дошло до неслагања у ДС-у?

Све је почело противприродном кохабитацијом са ДСС-ом и Војиславом Коштуницом. То време обележено је напуштањем оштрог курса реформи које су имале за циљ да Србију оспособе за конкурентност у 21. веку. Прекинута је и борба против криминала, јер је замах из „Сабље” потпуно нестао током 2004. године. Недуго потом прекинуте су реформе у школству, здравству, социјалном систему, пензионом фонду, а односи са Црном Гором и Косовом гурани су „под тепих”, све док нису експлодирали. У исто време државна управа увећана је партијским кадровима који су је заразили корупцијом.

Кажете да је сада стање у Србији горе него у време Милошевића?

И даље тврдим да је Демократска странка најважнији фактор модернизације Србије. Једноставно желим да се ДС врати начелима које је у међувремену напустила, јер сматрам да само тако може да одигра своју историјску улогу. Одговорни људи у ДС-у морају да се врате циљевима постављеним 5. октобра и проверенимметодама за остварење тих циљева. Желим да се преиспита деловање странке у последњих седам година, да се са позиција програма ДС-а утврде грешке учињене у међувремену и, свакако, да се именују одговорни за грешке и пропусте. То је први корак.

Да ли постоји и „други корак”?

Наравно. Тренутна ситуација у којој се налази Србија мора да буде предмет велике и хитне анализе на основу које ће се креирати нова стратегија развоја наше земље. За нову стратегију потребни су нови људи којих у Демократској странци има, али који су последњих седам година били маргинализовани. Желим да помогнем ДС-у, јер без њеног излечења нема ни бољебудућности Србије. Постоји још многољуди који имају снаге и способности и спремни су за нешто тако.