Политика

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ДРАГАН ШУТАНОВАЦ, министар одбране и потпредседник ДС-а

Српске светиње су Срби на Косову па тек онда споменици

Једини притисак на који Србија мора да пристане јесте притисак интереса грађана Србије. Велика је заблуда и неистина да нас Европа приморава на интеграције

Фото З. Анастасијевић

Политика „и Косово и Европа“ није изгубила смисао осим у главама оних који тај смисао виде искључиво у хектарима. Подсетићу да ми те хектаре нисмо контролисали још од 1999. године, чак ни један добар део хектара унутар Србије нисмо контролисали до 2001. године. Ако у фокус ставимо живот, то су и даље два одвојена колосека. Нико не може да нас спречи да бринемо о људима који живе на КиМ. У мом систему вредности најважнији су људи, без њих територије губе сваки смисао, каже у разговору за „Политику“ Драган Шутановац, министар одбране и потпредседник Демократске странке.

Једно од решења о којима се говори у последње време јесте и посебан статус за север Косова, а у исто време се из државног врха поручује да нема признања независности Косова?

Морамо бити реални. Невероватно је да су неки схватили тек 2011. године да је Србија 1999. године изгубила суверенитет на КиМ. Ипак, око једне ствари се слажемо – то је да не признамо независност. Чак и они који покушавају да у „Преокрету“ прикажу своју политику не кажу да треба признати независно Косово. Све време покушавамо да у жижу проблема и решења поставимо људе. Српске светиње пре свега су Срби, па онда наши културно-историјски и верски споменици. Уколико не буде Срба, ти споменици ће ишчезнути као што су неке цивилизације ишчезле. Морамо, пре свега, да се побринемо да Срби у енклавама имају загарантовану безбедност и буду упослени. С друге стране, чињеница је да Приштина на северу Косова не може да успостави режим, па због тога и Европа и свет траже решења кроз дијалог. Сматрамо да север мора да има специфичност у односу на Космет, јер тамо функционише регија која је независна од Приштине.

Није ли то прећутно признање независности Косова?

Апсолутно не. Сви који данас безуспешно убеђују грађане да влада и председник иду корацима ка независности, управо су они који су највише учинили за независност 90-их година, било да су били у власти или је подржавали, делећи исти систем вредности.

Ви тврдите да је једини разлог за заоштравање става Запада и одбијање кандидатуре напад на припаднике Кфора на административним прелазима?

Србија је добила препоруку од Европске комисије и та чињеница значи да смо испунили све стандарде. Нажалост, атмосфера у немачком друштву, као и у политичкој елити, након рањавања немачких војника и неодговорних изјава политичара у вези с њиховим ангажовањем, довела је до одлагања одлуке. Србија, нажалост, ни 12 година након Милошевића није успела да у потпуности изгради позитиван имиџ у свету. Традиционално имамо најбоље мишљење о себи, док други то мишљење с нама не деле. Морамо изградити позитивну слику о нама, а дешавало се управо супротно.

Барикаде су подигнуте када је мисија Еулекса изашла из оквира свог мандата. Да ли је икада било дилеме у државном врху да ли је требало допустити реконфигурацију Унмика и измештање косовског питања из УН у ЕУ?

Где би Србија била данас да то није учињено и да ли бисмо уопште разговарали о европским интеграцијама? Србија би била потпуно изолована, без економске и сваке друге перспективе која омогућава бољи живот. Очигледно да је некима управо то интерес.

Хоћете да кажете да је Србија морала да пристане на Еулекс под притиском?

Једини притисак на који Србија мора да пристане јесте притисак интереса грађана Србије. Велика је заблуда и неистина да нас Европа приморава на интеграције, као и да је у глобалним размерама Србија било коме важна. Морамо наћи начин да будемо важни важнима.

А како да им постанемо важни и симпатични?

Србија своје капацитете још не користи у потпуности. Често смо вољни да кажемо да делимо савремене вредносне системе, како је Титова Југославија била геополитички важна, а заборављамо да кажемо да смо тада имали 1.500 војника на Синају. У сваком сегменту постоји део у коме можемо да будемо важни, али и за то треба храброст. Ако је не покажемо, немамо шансу за успех.

Услови Србији на путу ка ЕУ мењани су у ходу?

Ајде да заборавимо ЕУ и да се запитамо да ли је Србија требало да заврши сарадњу с Хашким трибуналом због себе или због Хага и да ли Србија треба да реши проблем Косова тако што ће на одржив начин помоћи људима који тамо живе или као и до сада слати велики новац на Косово на коме су генерације и генерације младих од 1999. године незапослени навикнути да не раде. Ко год буде те проблеме гурао под тепих направиће једну велику гомилу испод тепиха коју генерације неће моћи да прескоче. Ми смо од 1999. године на Косово упутили више од пет милијарди евра, а значајан нам је кредит од 200 милиона евра, као и донације из света од три милијарде. Кад нас опозиционе странке питају где је новац који је стигао из иностранства, једноставно je рећи да је двоструко већи износ од донација упућен на Косово. Да ли је то одрживо решење за будућност које гарантује напредак?

Шта Ви мислите?

Мислим да није. Не постоји ниједан чаробњак који ће да води Србију тако што ће се унапред одрећи неких 350 или 500 милиона евра, а да при том с те позиције где то упућујете грађани и даље имају само критике јер им је будућност неизвесна.

Сва истраживања јавног мњења говоре да СНС има предност у односу на ДС. Како мислите да их достигнете?

Истраживања ван изборне кампање не дају реалну слику стварности, јер се у њима увек критички опредељујете према онима који су на власти. Јако је важно да сви будемо кристално јасни у кампањи, да видимо ко се како позиционирао. Јавност посебно занима шта је то СНС. Да ли је то Томислав Николић, Велимир Илић, Вулин, Карић, Маријан Ристичевић... подржани од националиста „1389“, „Образа“ и слично? Да ли је та група људи довољно морална да заступа интересе избеглица, ако знамо да је од свих актуелних политичара Николић најодговорнији за дешавања 90-их година? Ко су људи који подржавају ту коалицију, а налазе се на потерницама или у затвору и који је њихов интерес?

Нису ли ваши коалициони партнери „заслужнији“ од Николића за избеглице?

Наш коалициони партнер није био чак ни члан владе, док је Николић био потпредседник.

Мислим на странку, а не на појединца?

Он је имао довољно храбрости да се критички осврне на прошлост, да се чак извини и да се дистанцира, за разлику од Николића који данас крије да је војвода, а претпостављам да је орден којим се хвали добио на Романији од Шешеља, за разлику од ордена који је добио председник Тадић од председника Додика. Не видим која је то системска промена неоевропејаца. У парламенту не подржавају ниједан европски закон, а уредно чекају у реду по киши и по снегу не би ли били примљени у неку од амбасада ЕУ и убедили саговорнике како су посвећени европским интеграцијама.

Почеле су спекулације о томе кога би ДС могао да предложи за премијерско место. Наводно, у игри су Љајић, Ђилас и Јеремић који важе и за најпопуларније политичаре?

Ако бисмо бирали по популарности, ја бих гласао за Ђоковића. Али, за разлику од спорта, у политици најуспешнији нису увек и најпопуларнији. Имамо довољно одличних кандидата, који су резултатима рада показали да могу да преузму одговорност и за вођење владе, али ће наравно о томе одлучивати председник Тадић.

Да ли Србији треба јак премијер, ДС-у се замерало на избору Мирка Цветковића?

Цветковић је водио Владу у изузетно тешком периоду и уз све критике имали смо стабилност, за разлику од великог броја земаља у свету. На свакој позицији у Србији неопходан је лидер који ће умети да повуче, преузме ризике и буде одговоран за свој рад.

Да ли себе видите на премијерском месту, шта би Вас препоручило за ту позицију?

У ДС-у не постоји пракса самокандидовања. Чињеница је да не постоји ниједан сегмент у Министарству који није унапређен у мом мандату, и то треба да одликује свакога од нас. Иако су у Србији реформе по правилу непопуларне или неуспешне, ми смо спровели успешне и популарне реформе. Поред професионализације Војске, реформе пензионог и здравственог фонда, формирања Универзитета одбране..., успели смо да повећамо извоз и упослимо капацитете наше одбрамбене индустрије. Све то са рестриктивним буџетом.

Да ли сте размишљали о предизборним коалицијама? Хоће ли ЛСВ бити с вама, тренутно у Војводини имамо сукоб између покрајинског одбора ДС-а и ЛСВ-а?

О коалицијама ћемо тек одлучивати. Отворени смо за разговоре са странкама које су посвећене истим циљевима као и ДС, али немам разумевања за коалиционе партнере који се по правилу у последњој години мандата дистанцирају од власти, иако учествују у истој.

Да ли размишљате да сами изађете на изборе?

Свакако да ћемо до расписивања избора анализирати све могућности. Нема дилеме да сви они који нападају ДС, а у исто време седе с нама у влади, покрајини или граду, јесу партнери које треба да ставимо под велики знак питања.

Посланички мандат је слободан, а то значи и трговина мандатима?

Не очекујем да ће доћи до такве праксе, али сматрам да није добро што један део посланика улази у парламент захваљујући лидеру листе, а онда добије слободу да гласа мимо те листе. Да би се равномерно регионално развијала и децентрализовала, Србија мора да размишља о већинском избору посланика, директно изабраних од грађана, који ће бити слободни да своју вољу изражавају у парламенту.

Шта мислите да ли би владу могли да формирају СНС, ДСС и СРС?

Мени то изгледа логично, али не очекујем да ће у збиру имати већину у парламенту. Њихове политике су исте, само их презентују на други начин.

Постоји могућност да Кфор има видео-запис с Јагњенице

Да ли има или нема снимка сукоба на Јагњеници. Ви тврдите да га Војска нема, а Александар Димитријевић, бивши начелник војне безбедности, тврди да га безбедносне службе имају?
Добили смо информацију у писаној форми, без видео-записа.

Постоји могућност да их Кфор поседује, али нама нису прослеђени. Све информације о дешавањима од 25. јула до почетка децембра указују да истина није ни црна ни бела. Информације које су се појављивале у јавности нису увек биле истините.

Јелена Церовина
објављено: 15.01.2012

Последњи коментари

v n | 16/01/2012 15:07

Ако су овој влади Срби на Косову и у Србији светиња само на речима и ако треба да исперемо мозак идејом да ће нам сваки квадратни центиметар неког Париза или пусте Шкотске бити јако важни, мислим да је то ипак јако промашена, обесмишљена и обесхрабрујућа мисао упућена грађанима Србије, јер није у томе интерес ни мотивација за опстајање под притиском. ЕУ нас не приморава на интеграције, јер нема ни чиме да нас привуче, то је само јалова жеља пропале и неуспешне српско - ЕУ неевропске администрације.

ana galic | 16/01/2012 15:12

Ostaje pitanje zasto se ne radi vise i bolje kad vec znate sve to.
Takodje,evidentno se snebivate u vrhu da nezadovoljavajuce rezultate adekvatno i saobrazno pozovete na odgovornost.Moze i u diskreciji,gradjanima je mislim to sasvim svejedno.Nije svejedno,da je i to pod tim vasim tepihom,zar ne?Srdacan pozdrav.

Владимир Јеленковић | 10/02/2012 20:37

Изгледа да је истина жуто-плава и има доста звездица по себи, што делује обесхрабрујуће, када узмемо у обзир да смо и од оне једне пострадали. Од једне добисмо више и оне брину о хектарима и то о оним, које су јефтино покуповали.
Српске светиње, Срби, су смртни, а колико смо свети видећемо када се представимо Господу и станемо пред наше дедове. Бојим се да ћемо се грдно разочарати у себе.
Споменике ће присвојити они који су и хектаре приграбили. Преговори се воде са онима који немају алтернативу, који су вековима правили ову ситуацију и довели до тога да на српској земљи више нема Срба. Они су направили деведесете и спремали се за њих још шездесетих и бомбардовали су нас, додуше у најбољој намери.
Потомци једне звезде имају проблем са историјом пре ње. Како би реаговао било који српски владар на оно што се деведесетих, а и касније дешавало? Да ли би учинио оно што му част налаже, или би се, до изнемоглости, сагињао пред онима, који алтернативе немају?