Да ли ПУПС и УРС могу да прођу као словеначки ЗАРЕС који је довео до рушења владе у којој је имао четири министра, а онда на изборима није прешао цензус? Ни словеначка Либерална странка, која је 14 година била у власти, није прешла цензус, а такође је допринела рушењу владе.

Да ли се ПУПС и УРС много ценкају са својим садашњим и будућим коалиционим партнерима и да ли то може да им се обије о главу тако што ће остати без коалиционих партнера и неће прећи цензус?

Председник Партије уједињених пензионера Србије Јован Кркобабић рекао је да ће тек после Нове године почети преговоре о предизборној коалицији. Први саговорници ће им бити садашњи савез СПС-ЈС. „Нико не би требало да буде нервозан јер ПУПС није ни са ким преговарао, већ само разговарао”, уверава Кркобабић. На питање да ли размишљају и о другој коалицији, он је одговорио да „неће да врача у боб с ким ће у коалицију”.

На последњим изборима 2008. године коалиција СПС-ПУПС-ЈС освојила је 313.000 гласова, односно 7,58 одсто или 20 мандата. На претходним изборима 2007. године коалиција ПУПС-СДП освојила је 125.342 гласа или 3,11 одсто. Иста странка је на избрима 2003. године, као Странка радника и пензионера са СРП-ом у коалицији „Одбрана и правда – Вук Обрадовић и Боривоје Боровић”, освојила 18.423 гласа.

Странка пензионера никада није излазила самостално и не зна своје потенцијале, мада су обећавали да ће освојити пола милиона гласова. Истина је и да нигде у свету партије пензионера нису успевале да узму много гласова. У Хрватској и Словенији су у парламенту, али у Црној Гори није успела.

Дејан Вук Станковић, аналитичар, каже да ПУПС може да остане без коалиционог партнера ако се много буде ценкао. „Они су сада у позицији тврђења пазара. Са СПС-ом и ЈС-ом су одбили да потпишу коалицију зато што отварају могућност за сарадњу са СНС-ом, с којом одмеравају снагу. Чини се да су склонији напредњацима јер ће вероватно на овим изборима значајну подршку добити опозициона странка, пошто ће, како се верује, народ гласати против а не за. ПУПС свакако неће рушити Владу, али је њихов највећи ризик да крену сами на изборе.”

Бранко Радун, аналитичар, мисли да су ове две странке свесне ризика и да ће настојати да не прођу као словеначка странка. „ПУПС и УРС се разликују. ПУПС не мисли да иде сам већ себи диже цену и тврди пазар. Покушавају да играју на две стране како би подигли цену. Ко има и другу опцију може да тргује.”

Владимир Вулетић, социолог, слаже се да може да им се догоди да се преиграју, али под одређеним условима. „У Словенији се појавио Јанковић а ја мислим да код нас нема таквих изненађења. Међутим, ако дође до заоштравања кампање жртве ће бити мање странке. Партије већ покушавају да максимализују позицију, иако још нисмо у предизборној кампањи. Ово су испитивања терена а права прича се очекује после избора. Помало се подиже цена, али неће бити писаних договора. ПУПС би могао да иде сам, али им то не би било од велике користи.”

Лидер УРС-а Млађан Динкић је потенцијал нове странке проверио на неколико локалних избора, а најбоље је прошао у Бору. Тешко да ће ДС сада ићи на изборе са УРС-ом јер су изјављивали да је с њима немогуће сарађивати. То се показало и када је премијер Мирко Цветковић сменио Динкића с места министра економије и регионалног развоја због неспоразума око повећања ПДВ-а. Динкић је направио и „рупу” у буџету децентрализацијом, иако је Фискални савет упозоравао на то, али то је била само једна од Динкићевих изнудица.

Вулетић каже да се УРС организово да би ишао самостално. „Добро су прошли на претходним изборима са ЗЕС-ом тако би можда и сада ишли у коалицију с демократама.” И Радун мисли да би УРС могао да покуша да иде самостално, али да би у том случају могли да прођу као већ поменута словеначка странка. Он подсећа како је 2000. године лоше прошао лидер СПО-а Вук Драшковић када је од ДОС-а тражио велики проценат. „Г17 плус је успевао да у последњи моменат од два-три одсто подршке колико су им давали истраживачи, пређе цензус јер су поседовали значајне државне ресурсе и имали су подршку медија. Успевали су упркос прогнозама, али на прошле изборе ипак нису изашли самостално. То су учинили 2003. године и то им је био најбољи резултат али, тада су профитирали на хаосу у ДС-у. Сада се ни демократама не би исплатило да УРС изађе самостално и не пређе цензус. Интерес и једне и друге странке је да УРС пређе цензус и да имају могућност да уђу у коалицију.” Станковић каже да ће УРС пробати да иде самостално. „Динкић овога пута неће рушити Владу, али ће је критиковати иако је део власти, што је врло популарно у предизборној кампањи. И ПУПС и УРС су у ризику, једни морају кроз разговоре одлучити с ким ће а други треба да нађу коалиционог партнера.”