Pravnici i analitičari se slažu da je „najspornija” tačka srpske rezolucije o Kosovu ona koja se odnosi na osudu jednostrane secesije, ali različito misle o tome šta bi Srbija mogla da dobije, a šta da izgubi u slučaju da odustane od predloga koji je podnela Generalnoj skupštini UN i prihvati da sa Evropskom unijom napiše novi, kompromisni tekst. Vladimir Todorić, iz Centra za novu politiku, kaže da je malo verovatno da se Srbija odluči na povlačenje svoje rezolucije i to iz čisto unutrašnjopolitičkih razloga. To, međutim, ne znači da do kompromisa sa EU ne može da dođe jer na ovaj akt mogu da se podnesu amandmani čak i na samoj sednici GS.
„Optimista sam što se tiče postizanja kompromisa. Srbija nema prevelike koristi ako bi dobila rezoluciju protiv koje bi bila velika većina zemalja članica EU. Potrebno je pronaći neki srednji put i dobro je što su stvari krenule u tom smeru”, kaže on.
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht je uverena da je zarad evropske budućnosti Srbije, ali i opstanka Srba i srpskih manastira na Kosovu, potrebno da se sve učini kako bismo došli do kompromisa s EU.
„Potrebna nam je njihova aktivna podrška ne samo tokom rasprave u Generalnoj skupštini UN, već naročito posle toga u uspostavljanju dijaloga o svim značajnim pitanjima između Beograda i Prištine”, kaže ona.
„Kako će taj kompromis sa EU da se ostvari – da li povlačenjem sadašnje i predlaganjem nove rezolucije ili na neki drugi način to će se videti”, uz ocenu da je to u svakom slučaju manje važno pitanje od same suštine – da očuvamo srpsko prisustvo i identitet na Kosovu i da istovremeno osiguramo evropsku budućnost kako građana Srbije tako i Srba i svih ostalih stanovnika Kosova.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Oliver Antić je, međutim, ubeđen da bi Srbija odustajanjem od svog predloga rezolucije mogla mnogo da izgubi. Veliki pritisak koji se vrši na Beograd da to učini, prema njegovim rečima, samo pokazuje koliki je značaj tog akta.
„I prosečnom posmatraču je jasno da iznošenje suštine problema jednostranog proglašenja nezavisnosti, odnosno secesije dela teritorije suverene države, članice UN, ne može da odgovara niti secesionistima, niti državama koje su taj protivpravni akt omogućile, a sada predstavljaju glavne branioce tog stanja. Upravo zato je otvorena žestoka diplomatska ofanziva, pre svih Nemačke i Velike Britanije, ali ne treba sumnjati da će se uključiti i svi drugi međunarodni faktori čiji su geopolitički interesi već decenijama suprotni srpskim”, ističe dr Oliver Antić.
„Zaključak Generalne skupštine može biti ili da se usvaja srpska rezolucija, što bi bilo idealno, ali je malo verovatno, ili da se rezolucija ne prihvata usled nedovoljnog broja glasova, a druga rezolucija nije predložena. Srpska rezolucija može da se usvoji i sa predloženim amandmanima, ali može da se desi i da naša rezolucija bude odbačena, što je najlošije rešenje po nas, ali malo verovatno. Očigledno da države koje stoje iza kosovske secesije nemaju većinu za izglasavanje nezavisnosti”, objašnjava dr Oliver Antić.
On je ubeđen da, bez obzira na ishod glasanja u UN, ukoliko ne bude izmenjena, rizik negativnog efekta po Srbiju je neznatan u odnosu na negativan efekat po secesioniste. I toga su, kaže, svesni i analitičari u zemljama koje podržavaju secesiju Kosova.
J. Cerovina