Од идеје о статистичким регионима, који су предуслов за добијање средстава из европских фондова за регионални развој, за пола године стигло се до захтева за референдумима у различитим крајевима Србије у којима су грађани незадовољни недавно утврђеном мапом региона. Референдумом прете Бошњаци из Рашког округа, али и Срби из Рашког и Златиборског округа. Истим механизмом изражавања воље народа запретили су и Шумадинци из Рековца, који негодују што су укључени у Источни, а не у Централни статистички регион.

Таласања су започела захтевом политичких представника Бошњака за обједињавањем Новог Пазара, Тутина, Сјенице, Прибоја, Пријепоља и Нове Вароши у један регион, односно захтевом коалиционим партнерима у власти да се поштује обећање дато у јулу прошле године да ће ових шест општина бити у истом статистичком региону. На то су се надовезали Албанци с југа и Мађари са севера Србије, подсетивши на своје старе тежње да се „њихове” општине групишу у подрегионе.  

Како ће се завршити ова прича можда ће бити јасније после састанака представника бошњачких партија са представницима Владе Србије најављених за ову недељу. Како је речено у кабинету премијера, наредних дана у влади ће бити састанак Бошњака и представника Министарства за економију и регионални развој и Републичког завода за статистику, а ако буде било потребно у разговоре ће се укључити и премијер.

„Уколико влада не изађе у сусрет нашим захтевима расписаћемо референдум у Новом Пазару и Тутину о припајању ове две општине западном статистичком региону”, каже функционер Угљанинове Бошњачке листе и народни посланик Есад Џуџевић. На другој страни Удружење Срба „Рас” из Новог Пазара у случају да се ствара „санџачки регион” прети референдумом којим би се из садашње новопазарске издвојиле две српске општине.

У Новој Вароши, како наводе поједини медији, више српских села на десној обали реке Увац не жели могуће спајање санџачких општина у један регион, па најављују отцепљење од ове општине и припајање Чајетини, Ариљу и Ивањици, односно општинама које неће бити у региону Санџака. И они кажу да би могли да распишу референдум.

Функционер странке Заједно за Шумадију Милан Митровић оценио је да је припајање левачког краја региону источне Србије забринуло грађане за њихову егзистенцију, због чега ће та странка покренути низ акција за припајање шумадијском региону, од којих је прва потписивање петиције грађана. Подсетивши да је Скупштина општине Рековац пре четири године донела иницијативу за припајање те општине Крагујевцу, коју је прихватила и усвојила крагујевачка скупштина, Митровић је рекао да су Рековчани спремни и на организовање референдума на територији те општине са циљем да се припоје региону Шумадије.

Шансу да изнова пласирају своје идеје у причи о регионима и „подељеном Санџаку” виделе су и неке мање бошњачке партије. Председник Народног покрета Санџака Џемаил Суљовић подсећа на референдум од 1991, на коме су се Бошњаци, (тадашњи Муслимани) у великом проценту изјаснили за аутономију Санџака „са правом прикључења некој од суседних држава”. Суљовић актуелне бошњачке министре назива „вазалима београдског режима”.

У Министарству за државну управу и локалну самоуправу кажу да је Законом о територијалној организацији Републике Србије, којим се одређује територија територијалних јединица и уређују друга питања од значаја за територијалну организацију, предвиђено да иницијативу за покретање поступка за оснивање, укидање и промену територије општине може поднети скупштина општине или 10 одсто бирача који имају пребивалиште на територији општине на коју се промена односи. Иницијатива мора да садржи и анализу са економским, просторним, и демографским показатељима ефеката промене која се иницира. Ако оцени да је предложена промена законита и оправдана, Влада Србије доставља Народној скупштини предлог за расписивање саветодавног референдума.

Народна скупштина, у складу са законом, расписује саветодавни референдум на коме се грађани, који имају бирачко право и пребивалиште на територији општине на које се промена односи, изјашњавају да ли су „за” или „против” промене која се иницира.

У овом министарству посебно истичу да се ово односи на оснивање, укидање и промену територије града или општине, дакле не важи за примере везане за Закон о регионалном развоју, односно издвајање из једног и припајање другом статистичком региону.

С. Бакрачевић - Б. Баковић