Političke stranaka nisu zadovoljne radnom verzijom zakona o finansiranju političkih subjekata koji je pripremila radna grupa Ministarstva pravde i Agencije za borbu protiv korupcije. Kako „Politika” nezvanično saznaje iz vladajuće koalicije, svaka stranka imala je više od 20 primedbi na ponuđeni tekst, koje su članovima radne grupe predočene u toku jučerašnjih konsultacija. Jedna od odredaba koja je za sve stranke neprihvatljiva, i po njihovoj oceni nesprovodiva, jeste ona kojom se traži da sve donacije strankama moraju „ići” preko tekućeg računa, uključujući i članarinu, kao i priloge od nekoliko stotina dinara. Partije ne žele ni da one imaju obavezu da utvrđuju da li njihovi donatori obavljaju javne poslove ili da li su platili porez.
Predstavnici partija koji su, inače, članovi šire radne grupe za izradu novog zakona radnu verziju teksta dobili su krajem juna. Prema rečima predstavnika Agencije za borbu protiv korupcije u užoj radnoj grupi Zorana Stojiljkovića naredni sastanak sa predstavnicima svih političkih partija trebalo bi da bude održan oko 10. septembra. Nakon toga radna grupa će u određenom roku, u skladu sa njihovim primedbama, doraditi tekst.
„U međuvremenu očekujemo da nam krajem septembra ili početkom oktobra stignu i preporuke GREKO-a, koji u septembru ima tematsku sednicu posvećenu partijama i finansiranju partija. Po okončanju javne rasprave, u koju se nadamo da će se uključiti i javnost i mediji i svi oni kojih se zakon tiče, nadamo se da će on biti spreman za vladu negde krajem oktobra”, kaže Stojiljković. U strankama, međutim, ne veruju da će sve ići baš tako brzo, jer, po njihovom mišljenju, zakon mora dosta da se dorađuje.
Zoran Stojiljković kaže da se radna grupa prilikom izrade teksta rukovodila opštim preporukama GREKO-a kad je reč o ovakvim zakonima, a koje podrazumevaju principe kao što su – sav novac preko računa, treba da postoje i budžetski i privatni izvori finansiranja, izveštaje treba da podnose i oni na koje stranke podnose aktivnosti…
Zoran Krasić, predstavnik Srpske radikalne stranke u radnoj grupi, kaže da je očigledno da su zakon pisali ljudi koji nikad nisu bili u strankama niti učestvovali na izborima. „Neke stvari su jednostavno nesprovodive u praksi, kao to da bi svako ko treba da uplati članarinu od, recimo, 50 dinara, to trebalo da uplati preko računa. Kako će stranka da natera članove na to? A to je samo jedan primer. Zakon, po mom mišljenju, uopšte ne obezbeđuje dosledno sprovođenje principa o javnom i privatnom finansiranju, zatim ne rešava problem koji se do sada javljao u praksi da se stranke za kampanju zadužuju kod poslovnih banaka i niz drugih”, objašnjava Krasić. On dodaje i da je nejasno zašto se ovaj zakon (čiji je i naziv promenjen u zakon o finansiranju politički subjekata) bavi grupama građana koje učestvuju na izborima, kao i da praktično ne razlikuje stranke od nevladinih organizacija.
Stojiljković, međutim, kaže da smisao razgovora sa političkim partijama i jeste da one ukažu na neke probleme koji bi se u praksi mogli pojaviti primenom zakonskih odredaba, te da se u dogovoru sa njima nađe bolje rešenje. Na pitanje da li je za radnu verziju zakona već zatraženo mišljenje Saveta Evrope, odnosno GREKO-a, on odgovara da to ne bi bilo u redu, jer najpre treba obaviti javnu raspravu kod nas.

G. Novaković