Политичке странака нису задовољне радном верзијом закона о финансирању политичких субјеката који је припремила радна група Министарства правде и Агенције за борбу против корупције. Како „Политика” незванично сазнаје из владајуће коалиције, свака странка имала је више од 20 примедби на понуђени текст, које су члановима радне групе предочене у току јучерашњих консултација. Једна од одредаба која је за све странке неприхватљива, и по њиховој оцени неспроводива, јесте она којом се тражи да све донације странкама морају „ићи” преко текућег рачуна, укључујући и чланарину, као и прилоге од неколико стотина динара. Партије не желе ни да оне имају обавезу да утврђују да ли њихови донатори обављају јавне послове или да ли су платили порез.
Представници партија који су, иначе, чланови шире радне групе за израду новог закона радну верзију текста добили су крајем јуна. Према речима представника Агенције за борбу против корупције у ужој радној групи Зорана Стојиљковића наредни састанак са представницима свих политичких партија требало би да буде одржан око 10. септембра. Након тога радна група ће у одређеном року, у складу са њиховим примедбама, дорадити текст.
„У међувремену очекујемо да нам крајем септембра или почетком октобра стигну и препоруке ГРЕКО-а, који у септембру има тематску седницу посвећену партијама и финансирању партија. По окончању јавне расправе, у коју се надамо да ће се укључити и јавност и медији и сви они којих се закон тиче, надамо се да ће он бити спреман за владу негде крајем октобра”, каже Стојиљковић. У странкама, међутим, не верују да ће све ићи баш тако брзо, јер, по њиховом мишљењу, закон мора доста да се дорађује.
Зоран Стојиљковић каже да се радна група приликом израде текста руководила општим препорукама ГРЕКО-а кад је реч о оваквим законима, а које подразумевају принципе као што су – сав новац преко рачуна, треба да постоје и буџетски и приватни извори финансирања, извештаје треба да подносе и они на које странке подносе активности…
Зоран Красић, представник Српске радикалне странке у радној групи, каже да је очигледно да су закон писали људи који никад нису били у странкама нити учествовали на изборима. „Неке ствари су једноставно неспроводиве у пракси, као то да би свако ко треба да уплати чланарину од, рецимо, 50 динара, то требало да уплати преко рачуна. Како ће странка да натера чланове на то? А то је само један пример. Закон, по мом мишљењу, уопште не обезбеђује доследно спровођење принципа о јавном и приватном финансирању, затим не решава проблем који се до сада јављао у пракси да се странке за кампању задужују код пословних банака и низ других”, објашњава Красић. Он додаје и да је нејасно зашто се овај закон (чији је и назив промењен у закон о финансирању политички субјеката) бави групама грађана које учествују на изборима, као и да практично не разликује странке од невладиних организација.
Стојиљковић, међутим, каже да смисао разговора са политичким партијама и јесте да оне укажу на неке проблеме који би се у пракси могли појавити применом законских одредаба, те да се у договору са њима нађе боље решење. На питање да ли је за радну верзију закона већ затражено мишљење Савета Европе, односно ГРЕКО-а, он одговара да то не би било у реду, јер најпре треба обавити јавну расправу код нас.

Г. Новаковић