Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS-a: Poseta Medvedeva imala je više funkcija. Pre svega ekonomsku, jer je kredit od milijarde dolara veoma važan. U političkom smislu, ona je važna jer je došla u trenutku kad postoji deficit antifašizma u Evropi i kad se pokušava neka revizija istorije. Za Srbiju je važno i što su podržali naša nastojanja da uđemo u EU, dok je istovremeno poručeno da i NATO nije ništa strašno. Sve analize koje govore kako bi približavanje Srbije Rusiji moglo da ugrozi odnose Beograda sa EU i SAD, predstavljaju potpuno pogrešno čitanje ove posete. EU jeste naše glavno opredeljenje, a dobri odnosi sa Rusijom tome nikako ne mogu da škode. Jeste bilo dosta euforije oko ove posete, ali iz toga ne treba izvući nikakav zaključak o zaokretu u spoljnoj politici Srbije.

Slavica Đukić-Dejanović, potpredsednica SPS-a: Najveći značaj posete ruskog predsednika jeste produbljivanje prijateljstva i dalja saradnja, s obzirom na istorijsku poziciju koju imaju dve zemlje u svojim odnosima, i, naravno, ekonomska saradnja bez koje nema perspektive i od koje će i Srbija i Rusija imati koristi. Mislim da ova poseta nikako neće pogoršati naše odnose sa EU i SAD, jer su svi tonovi koji su dati prilikom posete, sa najstrožih aspekata kritike bili više nego umereni.

Suzana Grubješić, potpredsednica G17 plus:Najznačajniji momenat posete predsednika je potpisivanje sedam međudržavnih ugovora i sporazuma. Ona smatra da je, iako detalji tih ugovora i sporazuma još nisu poznati važno što su oni potpisani te da će se njihovi efekti tek videti.

Tomislav Nikolić, predsednik SNS-a:Rusija je pokazala da želi i da zaslužuje ravnopravan tretman u odnosu na naše druge partnere, EU i SAD. Ona je trenutno jedini zaštitnik interesa Srbije u naporima za očuvanje njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a očigledno je da će ubuduće biti i jedan od najvećih investitora u Srbiji i kupaca naše robe. Približavanje Srbije Rusiji nikako ne može da ugrozi naše odnose sa SAD i EU. Rusija i EU su međusobno najveći ekonomski partneri, a mi samo treba da budemo mostić između njih. Još kad smo formirali SNS dobili smo uveravanja iz Rusije da oni neće uslovljavati niti postavljati prepreke na našem putu ka EU. Saradnja sa Rusijom će svakako biti još bolja kad mi pobedimo na izborima.

Dragan Todorović, potpredsednik SRS-a: Najveći značaj je u tome da je konačno otvoren put saradnje sa Rusijom koji stvarno nema alternativu. Ono za šta se SRS zalaže 20 godina je napokon počelo. Do sada je to sa naše strane bilo marginalizovano jer su EU i SAD insistirale na gašenju saradnje sa Rusijom ili bilo kojom drugom državom. Srbija treba da se ponaša u skladu sa interesima svojih građana i svaka saradnja mora biti ravnopravna bez prava mešanja u unutrašnje stvari i političkih uslovljavanja što sam ubeđen da imamo u odnosima sa Rusijom.

Miloš Aligrudić, potpredsednik DSS-a: Medvedev je zvanično i otvoreno pozvao Srbiju da se priključi razgovorima o novom bezbednosnom okviru za Evropu. To je izuzetno značajna stvar i ona treba da bude kontrapunkt ne samo NATO-u već i programima kao što je Partnerstvo za mir čiji je Rusija članica. Do kvarenja odnosa sa drugim državama i sa zapadom ne bi trebalo da dođe. Problem naše vlasti jeste u tome što prema zapadu igra dosta snishodljivo, dok se odnos prema Rusiji gradi prvo na sumnjama i suzdržanom odnosu, a onda na nagloj euforiji koja je uhvatila vlastodršce prethodnih dana.

Ivan Andrić, član Predsedništva LDP-a:U političkom smislu sigurno najveći značaj ima pitanje nove bezbednosne zajednice, mada nikakve detalje o tome nismo dobili, što nije dobro. Mi zato ponavljamo da jedini bezbednosni okvir koji Srbija može da prihvati predstavljaju EU i NATO. A ako je u pitanju neki novi Varšavski pakt u 21. veku, Srbija u tome ne treba da učestvuje. Da li će to približavanje Rusije narušiti odnose Srbije sa SAD i EU, ne zavisi od Rusije već od Srbije. Rusija je došla sa jasnim interesima koje ima kao velika sila, dok je sa srpske strane postojala nekakva kvazieuforija. Više se pisalo o smuđu u ajvaru nego, recimo, o uslovima kredita, koji je navodno dogovoren, ili o bazi u Nišu, o tome da li ona predstavlja bazu za humanitarne akcije ili za očuvanje nečije propale politike.