Драгољуб Мићуновић, председник Политичког савета ДС-а: Посета Медведева имала је више функција. Пре свега економску, јер је кредит од милијарде долара веома важан. У политичком смислу, она је важна јер је дошла у тренутку кад постоји дефицит антифашизма у Европи и кад се покушава нека ревизија историје. За Србију је важно и што су подржали наша настојања да уђемо у ЕУ, док је истовремено поручено да и НАТО није ништа страшно. Све анализе које говоре како би приближавање Србије Русији могло да угрози односе Београда са ЕУ и САД, представљају потпуно погрешно читање ове посете. ЕУ јесте наше главно опредељење, а добри односи са Русијом томе никако не могу да шкоде. Јесте било доста еуфорије око ове посете, али из тога не треба извући никакав закључак о заокрету у спољној политици Србије.

Славица Ђукић-Дејановић, потпредседница СПС-а: Највећи значај посете руског председника јесте продубљивање пријатељства и даља сарадња, с обзиром на историјску позицију коју имају две земље у својим односима, и, наравно, економска сарадња без које нема перспективе и од које ће и Србија и Русија имати користи. Мислим да ова посета никако неће погоршати наше односе са ЕУ и САД, јер су сви тонови који су дати приликом посете, са најстрожих аспеката критике били више него умерени.

Сузана Грубјешић, потпредседница Г17 плус:Најзначајнији моменат посете председника је потписивање седам међудржавних уговора и споразума. Она сматра да је, иако детаљи тих уговора и споразума још нису познати важно што су они потписани те да ће се њихови ефекти тек видети.

Томислав Николић, председник СНС-а:Русија је показала да жели и да заслужује равноправан третман у односу на наше друге партнере, ЕУ и САД. Она је тренутно једини заштитник интереса Србије у напорима за очување њеног територијалног интегритета и суверенитета, а очигледно је да ће убудуће бити и један од највећих инвеститора у Србији и купаца наше робе. Приближавање Србије Русији никако не може да угрози наше односе са САД и ЕУ. Русија и ЕУ су међусобно највећи економски партнери, а ми само треба да будемо мостић између њих. Још кад смо формирали СНС добили смо уверавања из Русије да они неће условљавати нити постављати препреке на нашем путу ка ЕУ. Сарадња са Русијом ће свакако бити још боља кад ми победимо на изборима.

Драган Тодоровић, потпредседник СРС-а: Највећи значај је у томе да је коначно отворен пут сарадње са Русијом који стварно нема алтернативу. Оно за шта се СРС залаже 20 година је напокон почело. До сада је то са наше стране било маргинализовано јер су ЕУ и САД инсистирале на гашењу сарадње са Русијом или било којом другом државом. Србија треба да се понаша у складу са интересима својих грађана и свака сарадња мора бити равноправна без права мешања у унутрашње ствари и политичких условљавања што сам убеђен да имамо у односима са Русијом.

Милош Алигрудић, потпредседник ДСС-а: Медведев је званично и отворено позвао Србију да се прикључи разговорима о новом безбедносном оквиру за Европу. То је изузетно значајна ствар и она треба да буде контрапункт не само НАТО-у већ и програмима као што је Партнерство за мир чији је Русија чланица. До кварења односа са другим државама и са западом не би требало да дође. Проблем наше власти јесте у томе што према западу игра доста снисходљиво, док се однос према Русији гради прво на сумњама и суздржаном односу, а онда на наглој еуфорији која је ухватила властодршце претходних дана.

Иван Андрић, члан Председништва ЛДП-а:У политичком смислу сигурно највећи значај има питање нове безбедносне заједнице, мада никакве детаље о томе нисмо добили, што није добро. Ми зато понављамо да једини безбедносни оквир који Србија може да прихвати представљају ЕУ и НАТО. А ако је у питању неки нови Варшавски пакт у 21. веку, Србија у томе не треба да учествује. Да ли ће то приближавање Русије нарушити односе Србије са САД и ЕУ, не зависи од Русије већ од Србије. Русија је дошла са јасним интересима које има као велика сила, док је са српске стране постојала некаква квазиеуфорија. Више се писало о смуђу у ајвару него, рецимо, о условима кредита, који је наводно договорен, или о бази у Нишу, о томе да ли она представља базу за хуманитарне акције или за очување нечије пропале политике.