Da li je so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja naj­bo­lji mo­del upra­vlja­nja dr­ža­vom?  Da li lju­di do­bro raz­u­me­ju ovaj po­jam jer stran­ke sa na­zi­vom so­ci­jal­de­mo­krat­ska ni­su baš us­pe­le u Sr­bi­ji. Is­tra­ži­va­nje Cen­tra za pro­u­ča­va­nje al­ter­na­ti­va po­ka­zu­je da 60 od­sto gra­đa­na Sr­bi­je sma­tra da so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja je­ste naj­bo­lja, ali i da su li­de­ri le­vi­ce ko­rum­pi­ra­ni i pre­va­ran­ti.

Vla­di­mir Go­a­ti di­rek­tor Tran­spa­rent­nost Sr­bi­ja, ka­že da so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja no­si kva­li­tet ko­ji je ov­de na­čel­no pri­hva­ćen a to je jed­na­kost i rav­no­prav­nost. „Stran­ke ko­je u ime­nu ima­ju reč „so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja“ ov­de ni­su po­sti­gle zna­čaj­ni­ji uspeh, iako se lju­di­ma do­pa­da ide­ja. Pre­ma jed­nom is­tra­ži­va­nju od 45 od­sto opre­de­lje­nih gra­đa­na sa­mo je­dan od­sto su do­bi­le so­ci­jal­de­mo­krat­ske stran­ke, a to je za­to što par­ti­ju ne či­ni sa­mo na­slov i pro­gram već i ru­ko­vod­svo ko­je tre­ba da ima po­dr­šku bi­ra­ča. Ma­le su šan­se da se tu ne­što pro­me­ni.”

On ob­ja­šnja­va da se či­ni da je taj pro­stor pra­zan i da se za­to osni­va­ju no­ve par­ti­je sa ime­nom so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja. „To su uči­ni­li Vuk Ob­ra­do­vić i Ne­boj­ša Čo­vić ali ni­su us­pe­li, nji­ho­ve stran­ke su osta­le na mar­gi­ni. Lju­di su za sve za­in­te­re­so­va­ni, ali ipak gla­sa­ju za svo­ju stran­ku. Po­sle vi­še iz­bo­ra se re­la­tiv­no sta­bil­no gla­sa. Te­ško se me­nja opre­de­lje­nje, a ako se me­nja to je u okvi­ru istog blo­ka”.

Go­a­ti ka­že da su de­ve­de­se­tih go­di­na so­ci­jal­de­mo­krat­ske stran­ke kod nas pre­vi­še li­či­le na ko­mu­ni­zam, i da ni­su ima­li čvr­stu po­dr­šku u bi­rač­kom te­lu. On sma­tra da je je­di­na pro­me­na ko­ja će se ov­de do­ga­đa­ti po­kret „Pre­o­kret” ko­ji je us­peo da ho­mo­ge­ni­zu­je par­ti­je raz­li­či­tih po­li­tič­kih pu­ta­nja i po­ro­di­ca, niz ma­njih gru­pa i po­je­di­na­ca na ra­ci­o­nal­noj pro­e­vrop­skoj plat­for­mi. „To mo­že bi­ti ge­ne­ra­tor pro­me­ne ako do­bi­je for­mu. Ključ­ni ras­cep me­đu stra­na­ka­ma na dve stra­ne je EU jer ka­da je reč o Ko­so­vu ni­jed­na stran­ka ni­je za to da se pri­zna. Mo­žda će stran­ke me­nja­ti ne­ka svo­ja opre­de­lje­nja ali će bi­ti unu­tar ta dva blo­ka, osim Pre­o­kre­ta.”

Zo­ran Sto­jilj­ko­vić po­li­ti­ko­log, ka­že da sta­vo­vi gra­đa­na idu u dve auto­nom­ne ose: le­vi­ca - de­sni­ca i auto­ri­tar­no – mo­der­no, a da če­tvr­ti­na bi­ra­ča od­go­va­ra da im je naj­pri­hva­tlji­vi­ja so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja. „Ve­ći­na le­vi­ča­ra su par­tij­ski neo­pre­de­lje­ni i idu ka to­me da dr­ža­va tre­ba da bri­ne o nji­me od ko­lev­ke pa do gro­ba. Sa­mo oko de­set od­sto sta­nov­ni­ka će re­ći da dr­ža­va ne tre­ba da se me­ša u eko­no­mi­ju i da ni­je po­treb­na so­ci­jal­na po­moć. Za mo­der­nu so­ci­jal­de­mo­krat­sku le­vi­cu ni­je vi­še od de­set od­sto gra­đa­na i oni ni­su u is­toj stran­ci. Bi­ra­či SPS – a su le­vo od so­ci­jal­de­mo­kra­ti­je, ma­nje obra­zo­va­ni i sta­ri­ji. Iza opre­de­lje­nja za so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ju kri­ju se raz­li­či­te va­ri­jan­te od LSDV do LDP ko­ja ni­je do­mi­nant­no so­ci­jal­de­mo­krat­ska.”

Bran­ko Ra­dun po­li­tič­ki ana­li­ti­čar. ka­že da su Sr­bi le­vi­čar­ski na­rod ko­ji vi­še ce­ni prav­du i jed­na­kost ne­go li­be­ral­no tr­ži­šte. „To ni­je sa­mo zbog na­sle­đa ko­mu­ni­zma, već tra­di­ci­ja ko­ja se ogle­da­la u so­li­dar­no­sti, mo­ba­ma… Čak i vo­de­će stran­ke kao SNS ima­ju po­ve­re­nje gra­đa­na za­to što obe­ća­va­ju da će se bo­ri­ti pro­tiv ko­rup­ci­je.” On mi­sli da so­ci­ja­de­mo­krat­ske stran­ke kod nas ne­ma­ju lič­no­sti ko­je bi ih vo­di­le i da je je­di­na pra­va so­ci­jal­de­mo­krat­ska stran­ka SPS iako se ta­ko ne zo­ve. „Ivi­ca Da­čić je na ko­gre­su re­kao da su oni so­ci­jal­de­mo­krat­ska stran­ka. Pa­tri­o­ti­zam plus so­ci­jal­na od­go­vor­nost dr­ža­ve je do­bit­na kom­bi­na­ci­ja.”

Ra­dun ka­že da su kod nas stran­ke, ko­je u na­zi­vu ima­ju so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ju, mi­nor­ne i da ne­ma­ju od­go­va­ra­ju­ći pro­gram. „Ka­da su ra­di­ka­li bi­li naj­po­pu­lar­ni­ji, ve­ći­na nji­ho­vih bi­ra­ča je do­la­zi­la iz mi­ljea ko­ji je tra­žio prav­du, što zna­či da su ima­li le­vi­čar­sko bi­rač­ko te­lo ma­da su ih gu­ra­li u de­sni­cu.” On sma­tra da je neo­li­be­ral­ni kon­cept šte­tan i da ne od­go­va­ra na­šem men­ta­li­te­tu, jer su lju­di ov­de sklo­ni ide­ja­ma so­ci­jal­ne prav­de. „Ima­mo vi­še­ve­kov­nu tra­di­ci­ju i is­ku­stvo so­ci­ja­li­zma a sa­da smo oti­šli dru­gu kraj­nost. Na­ma je po­treb­na dru­ga­či­ja po­li­ti­ka u ko­joj će dr­ža­va osi­gu­ra­va­ti mi­ni­mum gra­đa­ni­ma i za to ose­ćaj ima­ju SPS i SNS. Dru­ge stran­ke ili ne mo­gu ili ne­će ti­me da se ba­ve.Dr­ža­va se po­vu­kla iz tih sfe­ra i gra­đa­ni su ne­za­do­volj­ni, pre sve­ga ugro­že­ni ali i ne­ki ko­ji to ni­su su ne­za­do­volj­ni bri­gom dr­ža­ve. I on­da se sa no­stal­gi­jom se­ća­ju pro­šlih vre­me­na.”

Iako u na­zi­vu ne­ma­ju reč „so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja“ oči­gled­no je da sve stran­ke sa njom ko­ke­ti­ra­ju, pa će i li­de­ri stra­nak de­sni­ce i te ka­ko pu­ni­ti svo­je go­vo­re po­zi­vi­ma na jed­na­kost, rav­no­prav­nost i so­li­dar­nost. A po­što se bi­ra­či opre­de­lju­ju pre­ma par­tij­skim li­de­ri­ma, a ne pre­ma na­zi­vi­ma stra­na­ka i nji­ho­vim pro­gra­mi­ma, stran­ke sa ime­nom „so­ci­jal­de­mo­krat­ske“ ne mo­gu sa­mo­stal­no da pre­žu ni iz­bor­ni cen­zus.