Нови Сад – Предлог нацрта закона о јавној својини требало је 15. јула да буде предат премијеру Мирку Цветковићу, али то се није десило. Иако је тврдио да је радна група,којомје председавао,на добром путу да текст усагласи до средине јула, председник те радне групе и функционер Лиге социјалдемократа ВојводинеБојан Костреш каже за „Политику” да „пробијање рока” не доживљава као неуспех. Напротив, оцењуједа је од априла урађено више него у претходних 11 година:

– Проблем је политичка неусаглашеност,на то сам и раније упозоравао. Ипак, ми смо до сада урадили велики посао и на корак смо до завршетка предлога закона. Усагласили смо 85 тачака, аостала је само још једна која се односи на јавну својину Покрајине Војводине над великим системима.

Упркос Кострешовом оптимизму, „Политика” сазнаје да су се чланови радне групе коју је формирала Влада Србије састали само два пута. У априлу је одржана конститутивна седница на којој су добили неколико постојећих решења нацрта закона о јавној својини, а друга седница је била средином маја и на њој није отварано ниједно питање појединачно, нити су изнети ставови и сугестије институција чији се представници налазе у радној групи, потврђено је за наш лист.

– Тачно је да смо се састали два пута, али то је зато што радна група нема капацитет да доноси политичке одлуке, а разлог зашто свих ових година није дошло до усвајања закона јестеполитичка неусаглашеност. Ја сам од премијера добио задатак да координирам израду предлога закона, али сам после два састанка схватио да нико од чланова радне групе нема политички легитимитет да доноси одлуке. Након консултација с премијером и потпредседником Ђелићем, почео сам директно да комуницирам с представницима политичких странака који су по одређеним питањима имали могућност да доносе политичке одлуке. До сада смо ускладили 85 чланова закона, и остао је отворен члан који се односи на јавну својину Војводине над великим системима. Када то буде завршено, сазваћу радну групу и то ћу им представити.

На питање ко су људи с којима усаглашава текст закона, Костреш одговара да се ради о представницима пет парламентарних странака, али не жели да их именује:

– Немам мандат да објављујем ко су моји саговорници, и са ким усаглашавам текст нацрта.

Члановерадне групе с којима смо разговарали изненадило је сазнање да се поводом нацртазакона ради „на још једном колосеку”, иако не споре да мора постојати и политички дијалог о појединим питањима. Покрајински секретар за финансије и један од двојице чланова радне групе испред АП Војводине Јовица Ђукић казао је за „Политику” да нема никаквих информација о раду још једне, али неформалне радне групе.

– Нити се бавим тим, нити ми је познато да постоји још нека паралелна група, а посебно да је нацрт закона скоро готов. Како неко може да тврди да ми немамо политички легитимитет? Па, није нас именовало удружење риболоваца из Танзаније, већ Влада Србије на предлог премијера. Чињеница је да смо се ми састали само два пута, али да и даље имамо обавезу да донесемо нацрт закона,јер нико групу није расформирао или њене члановезаменио. Ако је тачно све то што говорите, знајте да ја као представник Владе АП Војводине нећу разматрати текст који је радила нека друга,правно непостојећа група –каже Јовица Ђукић.

Од представника парламентарних странака с којима смо разговарали, једино нам је из Српског покрета обновепотврђено да њихов представник учествује у политичким консултацијама око израде предлога нацрта закона о јавној својини.

– Ја сам био на састанцима координационог тела владајуће коалиције. То је својеврсна радна група која усаглашава политичке принципе, а кад се они установе, онда оперативне групе на томе даље раде –потврдио је Милан Ђукић, функционер СПО-а.

Ни Ђукић, међутим,не жели да открије ко су осталисаговорници за столом. Из Уједињених региона Србије и Савеза војвођанских Мађаракажу да не знају ништа о томе. Балинт Пастор, функционер СВМ-а, објашњава да њих нико није звао ни у једну радну групу без обзира на то што, како наглашава, та странка годинама у скупштини покрећепитање зашто још није донетзакон о јавној својини.

– Србија је једина земља у Европи у којој локалне самоуправе и покрајина немају своју имовину. Очигледноје да постојиизузетно јак отпор према децентрализацији и ту нам не помажу ни лажни децентрализам ни лажни законски пројекти, а одговорност је наравно на Влади Србије и на председнику радне групе –каже Пастор.

Александра Поповић