Ко ће од посланика Г 17 плус уступити скупштинску клупу лидеру и потпредседници странке, Млађану Динкићу и Верици Калановић, још се не зна, али то ће питање бити решено до краја ове недеље, речено је у Г 17 плус.

Млађан Динкић је био 45, а Верица Калановић 72. на изборној листи За европску Србију – Борис Тадић, али нису улазили у парламент ни на „пет минута”, као неки други министри, који су потом, по избору у владу, подносили оставке на посланичка места. Динкић и Калановићева ће први пут у овом сазиву постати посланици, а када ће се то десити зависи и од брзине спровођења поступака, који томе претходе. Да би Динкић и Калановићева могли да буду предложени за посланике, претходно им мора престати министарска функција.

Други услов да би Динкић и Калановићева ушли у парламент јесте да постоје упражњена места, којих, за сада, нема, али се траже. Није нимало лако рећи било ком посланику да би баш он требало да поднесе оставку из много разлога, а један од значајнијих је да је некоме посланичка плата једини приход. Лакше би ишло кад би посланику који уступи место био понуђен адекватан посао. Могла би се направити „замена”, па да два парламентарца пређу у министарства за економију и регионални развој и за НИП на места државних секретара, уколико би, на пример, неки од садашњих државних секретара постали министри уместо Динкића и Калановићеве. У посланичкој групи Г 17 плус има особа са одговарајућим квалификацијама за таква места. Једино што је искључено јесте активирање бланко оставки и то не само зато што у, овом тренутку кад нам ЕУ „дише за вратом”, нико не сме ни да помисли на то, већ и зато што ником у Г 17 плус не пада на памет да прави злу крв у сопственим редовима.

Они који буду поднели оставке учиниће то у договору са странком. Оставка се подноси председнику скупштине, преко писарнице Народне скупштине, „који је одмах доставља народним посланицима и надлежном одбору”. Посланик се позива на седницу Административног одбора на којој се расправља о његовој оставци (он не мора да дође). Одбор доставља парламенту извештај и предлаже скупштини да констатује престанак мандата. Одмах пошто се констатује престанак мандата, скупштина обавештава Републичку изборну комисију, која потом додељује мандат новоизабраном посланику и уверење о избору народног посланика. Следи нова седница Административног одбора на којој се доноси одлука да се парламенту предложи да потврди мандат новом посланику. Коначно парламент потврђује мандат и нови посланик одмах може да заузме своје место у посланичкој клупи.

М. Ч.