Политика
Три Драгана на челу Војске
ТРАГОМ ВЕСТИ
После промене на челу Генералштаба Војске Србије, министар одбране Драган Шутановац вероватно неће журити с предлогом за именовање новог начелника Генералштаба, јер ту функцију сада обавља досадашњи заменик генерала Здравка Поноша, генерал Милоје Милетић. Но, у будућности треба очекивати да председник Републике Борис Тадић, као врховни командант, на дужност начелника Генералштаба именује једног од два најозбиљнија кандидата: генерал-мајора Драгана Колунџију или генерал-мајора Драгана Катанића.
Генерал-мајор Драган Колунџија сада је начелник Оперативне управе. Има богато командно искуство, био је начелник штаба чувене 15. оклопне бригаде из Приштине у време агресије НАТО-а на Југославију 1999. године, а касније је, између осталог, био и командант Оперативних снага.
Генерал-мајор Драган Катанић командант је Ваздухопловства и ПВО. Пробни је пилот с великим искуством у летењу на свим типовима наших борбених авиона. У досадашњој каријери прошао је све командне дужности у јединицама борбене авијације. Један је од најзаслужнијих официра што борбена авијација није потпуно угашена, што се иде на модернизацију постојећих ваздухоплова. За генерала Катанића кажу да је један од официра Војске Србије с највећим личним и моралним интегритетом, да је политички потпуно независан и да је строги професионалац којег интересује само струка.
Злобници му замерају што је родом из краја одакле је таст министра одбране, као и да се у сукобу између генерала Здравка Поноша и министра одбране Драгана Шутановца „отворено ставио на страну министра одбране”. Шта, заправо, значи то „отворено се ставио на страну министра одбране”?
Као командант Ваздухопловства и ПВО генерал Катанић је у складу с мишљењем својих колега из Команде Ваздухопловства и ПВО још пре три месеца одлучио да се министру одбране Драгану Шутановцу додели почасни летачки знак. Због заузимања министра одбране око ремонта „мигова-29”, схватања приориета у снабдевању авијације горивом за потребе обуке пилота, модернизације авиона „Г-4” и подршке програму авиона „ласта-95”.
Пилоти сматрају да је министар почасни пилотски знак заслужио, јер је уосталом и летео на авиону „миг-29”. Значи, брине за авијацију, летео на борбеном авиону. У свакој другој земљи министар одбране био би због тога награђен летачким знаком. Дакле, одлука о додели тог знака Драгану Шутановцу донета је много пре отвореног сукоба између начелника Генералштаба и министра одбране. Но, када је на Дан ваздухопловства тај знак требало да се уручи министру одбране, начелник Генералштаба ултимативно је тражио да се одложи прослава Дана ваздухопловства, ваљда да министру одбране тај летачки знак тада не би био уручен. Командант Ваздухопловства и ПВО генерал Драган Катанић је сазвао свој колегијум и хтео да чује мишљење својих команданта да ли да се отказује Дан ваздухопловства. Јединствено је било мишљење да је Ваздухопловство изнад појединаца и да Дан ваздухопловства не треба отказивати као ни уручење почасног летачког знака министру одбране. И генерал Катанић је јавио генералу Поношу да се Дан ваздухопловства не отказује.
Генерал Понош му је онда хитно затражио сву документацију да види када је то одлучено да се летачки знак уручи министру одбране. Документација је хитно послата у Генералштаб. Било је ту још и неких других „игрица” да би се онемогућила прослава Дана ваздухопловства са уручењем летачког знака министру одбране, што је све тужно и јадно и показује колико бринемо о Косову, а колико о томе ко ће добити летачки знак. И то су те наше чувене војне реформе.
Дакле, највише шанси да буде нови начелник Генералштаба Војске Србије има генерал Драган Колунџија, јер је и официр Копнене војске. За његовог заменика најозбиљнији је кандидат генерал Драган Катанић. Уз министра одбране Драгана Шутановца то би могао да буде добар тим. Три Драгана на челу Војске.
Последњи коментари
@Radmilo. Nisam komentarisao ni domaću ni politiku agresora NATO. Ne postoji razlog koji može da opravda napad najveće vojnopolitičke alijanse na SR Jugoslaviju. Naredbodavci su učunili zločin. Toliko o politici. Vojska nije mogla da bira napadača ili da procenjuje da li da brani državu. Uradila je ono zbog čega postoji i njeni pripadnici zaslužuju najmanje korektan odnos. Visoki oficiri NATO su posle promene vlasti u Jugoslaviji proučavali našu taktiku, posebno za njih iznenađujuću žilavost protivvazdušne odbrane za koju su pre agresije procenili da će je neutralisati za tri do pet dana, i male gubitke u ljudstvu i tehnici jedinica KoV koje su vodile borbu protiv UČK pod stalnim udarima iz vazdušnog prostora. Za svakog komandanta jedinice je uspeh kada izvrši zadatak sa minimalnim gubicima. Primena mera protivvazdušne zaštite, rastresit raspored, ukopavanje, maskiranje, obmanjivanje se ne može karakterisati kao bežanija. Vojska je stvarno branila državu i narod i zahvaljujući tome ova država još uvek postoji.
@Radmilo. Verujem da Vas komentar nije bio zlonameran, ali, verujte da je u vreme divljackog bombardovanja, kakvo se ne pamti na prostorima ne samo Evrope od II Sc.R. Vojska imala osnovni zadatak: Prvo, da sacuva svoje efektive koje je izmestila iz kasarni i magacina na neke druge lokacije za takve slucajeve pripremljene, i da uz stalnu promenu mesta i izvanredno maskiranje, znatno oteza posao neprijatelju. U tome je u potpunosti uspela, kao sto smo vec videli, kada je u paradnoj koloni izasla sa KiM. Citav svet je bio zapanjen, a SAD razjarena i strasno povredjena i osramocena. Drugo, trebala se razracunati sa teroristickim grupacijama i zastititi narod. I tu su nam rezultati poznati. UCK je razbijena, potucena do nogu i pretilo joj je potpuno unistenje da nije bilo intervencije NATO u spasavanju iste. Njeno preostalo jezgro je spasio Milo, uz saglasnost drzave, kada je dozvolio da preko CG ode u Albaniju i tamo priprema korpus za kopnenu operaciju. I taj korpus je razbijen, a njegovu helikopresku, "Apaci" podrsku, nasa avijacija je za sva vremena prizemnila. Trece, trebala je naneti sto vece gubitke neprijatelju. Iako u neravnopravnom polozaju, nije bila inferiorna i cak se moze reci da su direktni vojni gubici NATO veci od nasih, naravno, gledajuci sva oborena i unistena sredstva. NATO je imao manje gubitke jedino u ljudstvu, a nije ni cudo kada se uzme u obzir da su bombardovali sa velikih visina, izvan dometa nase PVO. Oborena su i ostecena 3 nevidljiva, 230 KR, a osteceno i unisteno oko 60 aviona. Uzme li se u obzir da su jedinice UCK bile i njihova kopnena podrska i snaga, onda su pretrpeli totalni fijasko. Kako sada traze izlaz u "pobedi" u Iraku i Avganistanu, tako su i kroz kumanovski sporazum "pobedili". Sama cinjenica da ga nisu oni nametnuli, i da je usvojena R1244, po kojoj je KiM u Srbiji, dovoljno sama za sebe govori i pokazuje. Sada nam se svete i pokusavaju, u cemu i uspevaju, da nam otmu KiM, a i mi sami im tu pomazemo.
@Aleksandar Mihailovic Da se ipak i našalim, ja bih takvoj vojsci i takvim "državnicima" poručio "Nemojte me više braniti kad Vas molim"! Još jedna takva pobeda i Srbije više neće biti!..