Ratibor Trivunac

Nezvanične informacije govore da je policija istragu o napadu na ambasadu Grčke u Beogradu usmerila ka grupi okupljenoj oko anarhiste Ratibora Trivunca, za koga inspektori veruju da je na neki način povezan sa dosad nepoznatom anarhističkom grupom „Crni Ilija”. Ta grupa je preuzela odgovornost za napad na ambasadu, a Trivunac u razgovoru za „Politiku” demantuje da ima ikakve veze tim događajem.

– Meni je nepoznata grupa koja se naziva „Crni Ilija”, niti znam ko je u toj grupi. Niko iz policije nije sa mnom razgovarao, a njima je lako da na osnovu snimaka, za koje mediji tvrde da ih vlasti poseduju, utvrde da li sam ja bio u grupi ljudi koja je bacila Molotovljeve koktele – kaže Trivunac.

Izvori bliski istrazi za „Politiku” kažu da postoje indicije da je napad na ambasadu Grčke dogovoren na sastanku koji je ovog meseca organizovan u Beogradu, a na kojem su bili prisutni anarhisti iz Grčke, ali i drugih zemalja iz regiona. Trivunac, međutim, tvrdi da na tom sastanku nije bilo reči o organizovanju napada na ambasadu Grčke.

– To je bio sastanak na kojem se dogovaralo o petom Balkanskom anarhističkom sajmu knjiga koji bi trebalo da se organizuje sledeće godine u Beogradu. Uopšte nije bilo razgovora o napadu na ambasadu Grčke. U tom trenutku Todoris Iliopulos nije štrajkovao glađu, pa samim tim nije moglo da bude tema razgovora – kaže Trivunac.

Po mišljenju Trivunca napad na ambasadu Grčke simbolički je akt kojem je cilj skretanje pažnje države Grčke i tamošnje javnosti na postojanje međunarodne podrške grčkom anarhisti Todorisu Iliopulosu.

– Ne osuđujem napad, ali ga ni ne podržavam. Naša organizacija nema stav u vezi sa tim pitanjem, ali svakako se zalažemo za slobodu Todorisa. Često uzimam za primer šta se desilo u Grčkoj za vreme bombardovanja naše zemlje, kada je jedna njihova urbana gerilska grupa ubila NATO oficira u znak protesta. Razlika je samo u uglu gledanja: da li je to terorizam – postavlja pitanje Trivunac dodajući da mu nije žao ambasade Grčke.

Trivunac, koji je član Anarhosindikalističke inicijative, kaže da individualni napadi Molotovljevim koktelima nisu metod rada organizacije u kojoj se nalazi.

– Naš anarhosindikalistički pokret je usmeren ka zaštiti prava radnika i ka stvaranju ravnopravnijeg i boljeg društva, dok su individualne direktne akcije, poput napada na institucije države, u opisu takozvanog insurekcionističkog anarhizma. Taj oblik anarhizma nije toliko izražen u Srbiji, dok je i te kako popularan u Grčkoj – objašnjava Trivunac.

On kaže da anarhistički pokret u Srbiji nije masovan, ali da je „dovoljno veliki da ne poznajemo lično jedni druge”. Trivunac dodaje da u anarhističkom pokretu ne postoje naređenja, jer, po suštini, pokret nije centralizovan i nema hijerarhiju. Samim tim je, kako kaže, moguće da postoje grupe poput „Crni Ilija” koje se bacanjem Molotovljevih koktela bore za svoje ciljeve.

Na pitanje kako bi se osećao kad bi njemu neko bacio Molotovljev koktel, da li bi to trebalo da bude legitimno sredstvo borbe, Trivunac odgovara da je on konstantno u sukobu sa neonacistima koje naziva „satelitima države”.

– Za mene je pitanje nasilja prema državi pitanje samoodbrane, jer država i kapitalisti napadaju radnike konstantno – zaključuje Trivunac.

Dušan Telesković

-----------------------------------------------------------

Anarhisti bez veće podrške, ali opasni

Srpski anarhisti nemaju veće uporište ni podršku u javnosti kao što je to slučaj u nekim drugim državama, ali i te kako mogu da budu opasni, smatraju stručnjaci za pitanja bezbednosti. Zato akciju do sada nepoznate grupe „Crni Ilija”, koja je preuzela odgovornost za napad na grčku ambasadu pre dva dana kada su bacili Molotovljev koktel, nikako ne bi trebalo shvatiti olako. Prema nekim podacima u Srbiji ima oko dvesta pristalica anarhističkog pokreta koji su članovi različitih grupa. Najveći broj njih su studenti umetničkih fakulteta, sociologije, psihologije, lingvistike, fizike, a među njima su čak i studenti menadžmenta. Najuticajnijim anarhigrupama smatraju se „Anarhosindikalistička inicijativa ASI”, „Anarhija/Blok45” i „Kontrapunkt”. Oni se okupljaju u nekoliko kafića u Zemunu.

Među pristalicama ove ideje, kako kaže socilog Vladimir Vuletić, mahom su mladi iz bogatijih porodica. Ovom pokretu se priključio ipak mali deo studentske populacije, jedan delić levičarski opredeljenih ljudi. „To mu dođe kao neka moda”, kaže Vuletić.

Međutim, dr Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, upozorava da ipak ove grupe ne treba shvatiti olako.

– Kada procenjujemo koliko je neka grupa bezbednosno opasna moramo uzeti u obzir dva elementa – njihovu motivaciju i kapacitete, odnosno mogućnosti da ideje sprovedu. Grupa koja je napala grčku ambasadu pokazuje vrlo visoku motivaciju da vrši nasilje. Molotovljev koktel nije teško napraviti, ali to čime raspolažu, da li im je dostupno naoružanje, eksplozivne naprave, hemijska i biološka sredstva treba da utvrde službe bezbednosti – kaže za „Politiku” dr Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, i dodaje da neko ko baci Molotovljev koktel na ambasadu i te kako zaslužuje pažnju službi bezbednosti. Ako naša policija nije u stanju da ih uhapsi onda to može da bude veliki problem.

Na pitanje da li postoji preciznija evidencija anarhista u Srbiji on ističe da kada je terorizam u pitanju postoje samo dva broja – dovoljan i nedovoljan. „Čim su pokazali da su spremni na terorističke akte broj dovoljan je ispunjen”, smatra Dragišić.

Prema oceni Vuletića anarhistički pokret u Srbiji, bar za sada, ne može da stekne veći broj pristalica. Zbog loših materijalnih prilika velikog broja ljudi taj pokret ima uslove da se „zapati” ovde, ali činjenica da se to ipak posle nekoliko godina koliko postoji nije desilo, govori da ljudi u Srbiji ipak nemaju sluha za takve ideje, dodaje Vuletić.

Oni dugo postoje i, kako kaže, da imaju nekog potencijala, on bi se već manifestovao. Mada mora se priznati da im uslovi idu naruku – tranzicija, siromaštvo. U Grčkoj je anarhistički pokret mnogo organizovaniji i izraženiji jer oni imaju dužu tradiciju levičarstva. To se pokazalo prošle godine kada je došlo do nereda u Atini u kojima su u najvećem broju učestvovali pripadnici anarhističkih grupa.

J. Cerovina