Preševo – Mesec dana je prošlo otkako su uhapšeni članovi „Gnjilanske grupe” takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, a strasti se u Preševu još ne smiruju. U Preševu je i dalje tema broj jedan upad Žandarmerije na 17 lokacija u gradu i odvođenje devetorice Albanaca u Centralni zatvor u Beogradu.

Ovdašnji lideri albanskih partija smatraju da će napetost potrajati, i dodaju da je moguće da se situacija pogorša. Zahtevaju da se svi uhapšeni puste na slobodu. Oni, naime, ne veruju u nepristrastnost Specijalnog suda za ratne zločine, pa predlažu da se proces članovima „Gnjilanske grupe” održi pred sudom koji oni smatraju nepristrastnim.

Ragmi Mustafa, predsednik Skupštine opštine Preševo, kaže da Albanci smatraju da su nepristrastni sudovi u Hagu i Gnjilanu, gde bi, po njegovom mišljenju, i trebalo da se održi proces, jer se „tamo i desio navodni događaj”. Sa Mustafom, za koga mnogi ovde misle da je znao da se sprema akcija Žandarmerije, što on demantuje, razgovarali smo u njegovoj kancelariji, u zgradi Skupštine opštine u Ulici maršala Tita.

– Ne bih da prejudiciram kakav će krajnji ishod biti, ali da je napeto, napeto je. Ozbiljnost svemu daje i izjava Ivice Dačića da će se akcija policije nastaviti. Mnogo Albanaca iz Preševa je zbog toga otišlo na Kosovo – kaže Mustafa.

U MUP-u Srbije, na osnovu izveštaja, kažu da lokalna policijaobavlja poslove bez ikakvih problema. Bila su dva okupljanja Albanaca u znak protesta zbog hapšenja, ali osim toga nikakvih incidenata nije bilo.

Napetost u ovom mestu, međutim, takva je da se oseća i u vazduhu.U šali kažu da bi neko mogao da izmisli neki aparat, poput barometra, koji bi merio količinu napetosti u vazduhu. Kada smo ušli u Preševo kolima beogradskih registracija, pažnja koju smo izazvali bila je očigledna. Bilo da je reč o deci, muškarcima, ženama, bilo o lokalnim policajcima, inače Albancima u uniformi MUP-a Srbije, svi su se okretali za nama i odmeravali nas. Na momente bilo je i neprijatno. Kada smo se parkirali ispred zgrade Skupštine opštine i stali ispred kioska na kojem se prodaje isključivo štampa sa Kosova i Metohije, prišla su nam trojica mlađih muškaraca i pitala ko smo i zašto smo ovde. Onda su prepoznali Životu Matića, dopisnika „Politike” iz Bujanovca, pa je kratak razgovor krenuo drugim tokom koji svakako nije bio napet. Rekli su samo da se u Preševu teško živi.

Nema posla, što je po njihovom mišljenju najvažnija stvar. To bi moglo da podstakne meštane da prestanu da razmišljaju o političkim prepucavanjima lokalnih albanskih lidera i vlasti u Beogradu. Sve je lakše kad imaš od čega da živiš, kažu. Iskreno, stekli smo utisak da se lokalni funkcioneri povodom hapšenja članova „Gnjilanske grupe” kriju iza parole „građani tako misle”, a zapravo mnoge Preševljane više brine to što nemaju od čega da žive.

U Preševu je oko 70 odsto albanskog stanovništva bez posla. Nezaposlenost je velika što se primećuje i po gužvi na centralnim gradskim ulicama, koje na momente podsećaju na scene iz dokumentarnih filmova o Bejrutu i Bagdadu, tolika da se zapitate da li ste u Preševu ili u nekom većem gradu. Saobraćaj se odvija sporo, a meštani besposleno stoje u grupicama i ćaskaju ispred radnji na kojima su natpisi isključivo na albanskom jeziku.

Iako Kosmet priznaju kao nezavisnu državu, Preševljani misle da problem nezaposlenosti treba da im reši Vlada Srbije. Smatraju da su investicije u ovaj grad simbolične. Pare koje stižu iz budžeta uglavnom se troše na plate i razvoj infrastrukture. Uglavnom se žale na to što drugi gradovi u Srbiji dobijaju više novca nego Preševo. Sa pažnjom prate sve podatke, pa tako znaju da je za Vlasotince prošle godine izdvojeno 300 miliona dinara, a za Preševo 69 miliona.

– Ako je Preševo Srbija, zašto i mi ne dobijemo 300 miliona – kaže Ragmi Mustafa, kome je na stolu, dok je razgovarao sa nama, bila knjiga „Životni kvalitet grada Beograda za 2007. godinu”.

Preševljani se žale i na školovanje. Pored toga što je obezbeđeno da osnovnu i srednju školu pohađaju na albanskom jeziku, oni misle da za takvo obrazovanje nemaju adekvatan plan i program, kao i knjige iz kojih bi učili. Poseban problem je visoko obrazovanje. Mnogi mladi iz ovog grada nastavljaju školovanje u Prištini, Tetovu i Skoplju. Znaju da im diplome iz Prištine ubuduće neće biti priznate prilikom zaposlenja u Srbiji, zbog toga što one imaju štambilj na kojem piše „država Kosovo”.

– Posebno nam je teško zbog graničnih prelaza. Imamo samo prelaz kod Tabanovaca sa Makedonijom, dok tri ostala, kod manjih graničnih mesta nisu otvorena. Ovde ima mnogo ljudi koji imaju rodbinu na Kosovu i u Makedoniji i dešava se da po tri sata čekaju zbog putovanja koje objektivno traje petnaestak minuta – kažu Preševljani.

Malobrojni Srbi, kojih prema popisu iz 2002. godine ima oko 1.000, žive u naselju oko železničke stanice. Imaju osnovnu školu, prodavnicu i kafanu „Kod starog kolara”, imaju par kafića i „Terminal”, nešto što će nekada možda biti hotel.

U kafanu „Kod starog kolara” svraćaju i Srbi i Albanci, mada oni malo ređe otkako su pohapšeni članovi „Gnjilanske grupe”. Neki kažu da to možda nešto znači. Konobara Branka – Baneta Petrovića to ne zanima. On je, inače, iz Vladičinog Hana i putuje u Preševo svake druge nedelje, gde ostaje po sedam dana kako bi radio u ovoj kafani. U rodnom mestu nije mogao da nađe posao, baš kao ni njegova supruga koja je već 20 godina na birou za zapošljavanje. Čini se da je veoma oprezan čovek, a njegov pogled i sleganje ramenima govore da ne želi previše da priča o odnosima između dve zajednice.

– Teško je. Atmosfera je drugačija otkako su bila hapšenja, ali dosad nije bilo ekscesa. Valjda će tako i ostati – kaže Petrović.

Dušan Telesković - Života Matić

Gnjilanskoj grupi produžen pritvor za još dva meseca

Okružni sud u Beogradu produžio je za još dva meseca pritvor devetorici članova nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova osumnjičenih za ratni zločin u Gnjilanu tokom 1999. godine. Portparol Okružnog suda u Beogradu Ivana Ramić rekla je da je krivično vanpretresno veće Okružnog suda produžilo pritvor zbog opasnosti od uticaja na svedoke, visine zaprećene kazne za delo za koje se oni sumnjiče i teških okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno.

Uhapšeni su Nazif Hasani, Ahmet Hasani, Faton Hajdari, Samet Hajdari, Ferat Hajdari, Kamber Sahiti, Aguš Memiši, Burim Gazliju i Selimon Sadiki.

Oni se sumnjiče da su u gnjilanskom regionu od juna do oktobra 1999. godine kidnapovali i ubili više od 50 civila.Rešenje o sprovođenju istrage doneto je 28. decembra.

Beta