Укидање посланичких бланко оставки, чије постојање је Европска комисија оценила као недопустиво и поставила као препреку на европском путу наше земље, биће решено изменама Закона о избору народних посланика, најављено је из владајуће коалиције. Правни експерти се слажу да је најбоље променити Устав у коме је и правни основ за бланко оставке, али ту престаје слога.

За једне би решавање проблема законом било противуставно, за друге је то могуће „ако зажмуримо на једно око”, а за треће је то „можда, могуће”. За опозиционаре, који су за укидање бланко оставки, предлог власти је противуставан, па ће се, ако прође, кажу њиме бавити Уставни суд.

Бланко оставке нису дефинисане ни Уставом, ни законом, оне се баш нигде не помињу, али у пракси одувек постоје с тим што су актуелним Уставом из 2006. године, на неки начин, „озакоњене”. Уставну формулацију да је „народни посланик слободан да неопозиво свој мандат стави странци која га је предложила на располагање”, све странке, које су после избора 2008. године ушле у Скупштину Србије, изузев ЛДП-а, искористиле су за „потписивање уговора” са посланицима, односно са кандидатима за посланике, којим је власништво над мандатом преношено на странку.

Нада Колунџија (ДС), шеф посланичке групе ЗЕС-а, каже за „Политику”, да ће „први текст измена закона, око кога ћемо се усаглашавати, бити готов следеће недеље”. На примедбе, које су се чуле, да је то противуставно, Колунџија одговара да не разуме на основу чега се то закључује. Према њеним речима „Устав не познаје бланко оставке, већ оставља закону да регулише под којим условима посланик може да стави мандат на располагање странци”. Ми ћемо, каже она „законом дефинисати под којим условима је то могуће, али тако да буде јасно да је посланик власник мандата и да нико у његово име не може да поднесе оставку, дакле странка неће моћи да располаже мандатом и не видим шта је ту противуставно”. Бошко Ристић (ДС), председник Одбора за правосуђе и управу, такође, тврди да је ово решење могуће и да није противуставно.

Професор Стеван Лилић, председник Удружења правници за демократију, каже за „Политику” да је члан 102 Устава направио велики проблем и да је на њега указивано и када је доношен. Према речима професора Лилића „са правне тачке гледишта, једна од опција за решавање питања бланко оставки била би измена изборног закона, па да се мало зажмури на једно око у односу на оно што пише у Уставу, друга опција је промена Устава, што је врло компликовано и то сад није могуће, иако је Устав изузетно лошег квалитета”.

Коначно, каже овај правни стручњак, „могао би Уставни суд да донесе одлуку у смислу тумачења, а његова одлука у суштини има исти ранг као Устав”. Професор Лилић истиче да „свако ко се разуме у уставну материју и има жељу да ствар реши исправно може да узме било које од ових решења”.

Слободан Вучетић, бивши председник Уставног суда Србије, изјавио је за Б92, да „бланко оставке не могу бити укинуте законом, за то је неопходна промена Устава”. Према Вучетићевим речима „Брисел би прихватио и да се бланко оставке укину законом, ЕУ се тиме неће бавити, али имаћемо овде проблем, јер би такво решење било предмет спора пред Уставним судом”.

Стручњак за евроинтеграције Владимир Тодорић, из Центра за нову политику, каже да би „закон, вероватно решио проблеме са ЕУ, али би био у супротности са Уставом”. Тодорић, ипак, додаје да у Уставу пише „народни посланик може…”, што значи да је то неко коме је већ верификован мандат и објашњава: „Можда би се овај проблем могао решити, тако што би се рекло у закону да кандидат за посланика не може да ставља мандат на располагање, већ само онај коме је мандат већ верификован, странке би тад имале смањену могућност уцењивања”. Најбоље решење би, каже Тодорић, ипак, била промена Устава, али то је врло тешко урадити у предизборној години.

Иван Андрић (ЛДП), посланик једине странке која нема бланко оставке, каже да је ЛДП, наравно, против бланко оставки, али „оне су писане на основу Устава, а власт сада тражи неко хибридно решење, које ће завршити на Уставном суду…”. Што се Европске комисије тиче „за њу би први корак у правом смеру био да се постојеће оставке униште”, а што се ЛДП-а тиче, „ми ћемо прво да видимо шта је то што власт нуди, јер је толико пута показала решења која нису у неком цивилизацијском оквиру”.

Заменик председника СНС-а Александар Вучић казао је да су напредњаци против бланко оставки и додао „али не знам како би законом било могуће спречити прелазак посланика из једног у други посланички клуб.

М. Чекеревац