„Dijalog olakšava Evropska unija na bazi rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Posle imenovanja nove vlade u Srbiji razgovaraćemo i sa Beogradom i sa Prištinom o tome kada i kako će se dijalog nastaviti”.

Ovim rečima odgovorila je Maja Kocijančić, portparolka Ketrin Ešton, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, na pitanje novinara „Politike” kakav je stav EU u vezi sa eventualnim uključivanjem UN u razgovore Beograda i Prištine, za šta se, prekjuče u Beogradu, založio Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, prilikom susreta sa Ban Ki Munom, generalnim sekretarom UN.

Za razliku od portparolke šefice diplomatije EU, ovdašnji poznavaoci evropskih prilika znatno su rečitiji. Oni smatraju da EU ne bi podržala takav predlog, odnosno da su male šanse da UN učestvuju u dijalogu Beograda i Prištine.

Nikola Jovanović, urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija”, kaže da bi tako nešto „pravno bilo moguće, politički poželjno, ali teško izvodljivo”.

Jovanović, zapravo, smatra da će EU ljubomorno čuvati glavnu ulogu medijatora u tom dijalogu, pre svega zato što je zapadni Balkan zona njenog političkog interesa i odgovornosti, ali ne isključuje mogućnost da bi se, po analogiji sa posmatračima iz SAD, s podizanjem dijaloga na viši nivo, moglo pokušati da se obezbedi prisustvo UN, makar kao nekog posmatrača.

„EU bi želela da bude isključivi posrednik u dijalogu. Pre svega, zbog toga što zapadni Balkan posmatra kao zonu svog političkog uticaja i odgovornosti, tako da neće biti lako promeniti modalitet vođenja tog dijaloga”, naglašava Jovanović.

S druge strane, postoji, kako kaže, primer da su SAD neka vrsta posmatrača u dijalogu Beograda i Prištine, tako da bi, možda, podizanjem dijaloga na viši nivo, i na neki način, lansiranjem nekog novog dijaloga, to mogao da bude povod da UN takođe budu neka vrsta posmatrača, da budu prisutne, ali EU definitivno ne bi dozvolila da njena glavna uloga pređe na nekog drugoga.

„Rezolucija Generalne skupštine iz 2010. godine o Kosovu pozdravlja napor EU da posreduje, ali nigde ne određuje EU kao ekskluzivnog posrednika, tako da pravno UN imaju mogućnost da obezbede neko prisustvo u dijalogu. Međutim, to će biti politički teško, pre svega zbog stava EU, ali i zbog toga što je dijalog počeo bez UN”, ukazuje Jovanović.

Reč je, podsetimo, o dokumentu usvojenom u UN u septembru pre dve godine, koji je u vidu predloga podnela Srbija uz podršku EU, čime je zaključen proces pokrenut pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu i otvorena vrata za dijalog Beograda i Prištine, uz pomoć EU.

Mišljenja da Evropska unija nikako ne bi podržala predlog o uključivanju svetske organizacije u dijalog, Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, naglašava da ovakav predlog Srbije nije nov i da je to tražila i prethodna vlada. „To je jedan legitiman i razumljiv zahtev naše strane, koji dolazi u koliziju sa jednom drugom stvari: tu se zapravo susreću dva naša glavna spoljnopolitička opredeljenja – da se sačuva Kosovo i da se ide ka EU. I to je bila tačka koja je kasnije presudila da Euleks ima mnogo važniju ulogu u celom procesu na Kosovu”, ističe Pribićević.

Svoj skeptični stav u vezi sa ovim predlogom on potkrepljuje i činjenicom da bi o uključivanju UN u razgovore odlučivale najvažnije zemlje EU, koje imaju sasvim drugi interes i koje neće hteti da se vraćaju unazad.

Nema, inače, sumnje da je državni vrh Srbije svestan na kakav će odziv naići ovakav predlog u Briselu. Pa, na kakav, onda, učinak računa kad iznosi zahtev o uključivanju UN u taj dijalog?

„Verovatno je da se računa na jačanje naše diplomatske pozicije spram zapada u nekim daljim pregovorima”, misli Pribićević i podseća da je sada i novi predsednik i nova vlada „koji se legitimišu”.

A, Zapad će, prema Pribićevićevim rečima, kazati da je to pitanje rešeno još pre pet godina, što će, potom, otvoriti nekoliko ključnih pitanja koja se kroz ovo vide. „Prvo pitanje je odakle će doći te dve-tri milijarde, što je rekao Dinkić, a drugo je, šta će biti sa evropskim integracijama zemlje”.