Српска влада је, под ознаком „строго поверљиво”, донела одлуку да исплати 900.000 долара одштете америчком студенту Брајану Штајнхауеру кога је претукао колега Миладин Ковачевић и да надокнади још 100.000 долара за кауцију, потврдили су за „Политику” обавештени извори. У влади нису били спремни ни да потврде, али ни да демантују ову информацију. Објашњено је да се информације о питањима које је влада разматрала под ознаком поверљиво не износе због тога што је „реч о проблемима од изузетног интереса за државу”. „Не знам да ли је таква одлука донета на седници владе. А ако је тога и било, не бих могао да коментаришем оно што, како медији пишу, има ознаку ’строго поверљиво’, рекао је за „Политику” директор владине Канцеларије за сарадњу са медијима Миливоје Михаиловић.

Према речима министарке правде Снежане Маловић, министарство чини све да се Миладину Ковачевићу, кога правосуђе САД терети за пребијање америчког студента Штајнхауера, омогући суђење у Србији. Снежана Маловић, министар правде, како преноси Бета, рекла је да Влада Србије предузима све како би се минимализовала штета која је настала бекством Ковачевића из САД уз помоћ службеника амбасаде Србије у САД. На питање да ли је влада одлучила да плати милион долара за слободу Ковачевића она је одговорила да је за те информације надлежно министарство спољних послова.

Ни у амбасади САД у Београду нису желели да коментаришу ову информацију. Аташе за штампу Рајан Херис, у писаној изјави достављеној нашем листу, истиче да ће у овом случају, „Сједињене Државе наставити да трагају за решењем које ће осигурати да правда буде задовољена”.

Радикали, који су до сада били најгласнији у одбрани Ковачевића и захваљујући којима се недавно обрео у републичком парламенту, такође, нису били спремни да коментаришу спекулације о одлуци владе. „Та информација није потврђена и не бих желео да је коментаришем”, рекао је за „Политику” Драган Тодоровић, председник Извршног одбора ове партије.

Међу правницима не постоји јединствен став о томе да ли је Србији, суоченој са притисцима САД и са чињеницом да домаћим прописима није дозвољено изручење српских грађана, једино преостало да спор реши на овај начин. Председница Југословенског комитета правника Биљана Ковачевић-Вучо каже за „Политику” да је потез Владе Србије погрешан и да је требало Ковачевића испоручити Америци. Устав Србије не забрањује екстрадицију, али она није дозвољена по закону о кривичном поступку. У Ковачевићевом случају, сматра она, то ни не би била екстрадиција јер је процес против њега већ започет у Америци, уз гаранцију Србије да ће се он одазвати на позив суда.

„Држава Србија требало је да призна своју кривицу и да се Ковачевићу суди у Америци. Њему не може да се суди у Србији, јер не постоји замолница америчког суда за то. То спада искључиво у надлежност америчког суда. Србија је потписала јемство да неће побећи. А Србија му прво помаже да бежи, а онда се извлачи да не може да га изручи. Наша држава је знала да он не сме да изађе из Америке и омогућила му је то”, каже Ковачевић-Вучо. Она напомиње и да не може бити речи о државној тајни када се завлачи рука у џеп пореских обвезника Србије, поготово када се штити насилник.

Такво мишљење не дели Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду. „У овом случају није могуће суђење у Америци све док је Ковачевић у Србији јер код њих није могуће судити некоме у одсуству. Пошто наша држава не може да изручи своје грађане, једина могућност је да се Ковачевићу суди у нашој земљи”, објаснио је Шкулић.

Е. П. Р.

-------------------------------------------------

Стручњаци: Одлука владе изнуђена и једина могућа

Владин потез није ништа неуобичајено у међународним односима. Србији није у интересу да заоштрава односе са САД

Стручњаци за међународне односе углавном су сагласни да је поступак Владе Србије изнуђен и једино могућ уситуацији заоштрених односа са једном од највећих светских сила. Према речима Радмиле Накараде из Института за европске студије, оно што је урадила Влада Србије није ништа неуобичајено ни непознато у међународним односима.

„С обзиром на то да су америчке власти око овог случаја дигле велику прашину и вршиле притисак морало је да се пронађе неко решење. Претпостављам да би већа цена била плаћена да се не нађе решење. Тешко је тачно одмерити цену пошто не знамо шта би све биле консеквенце ако се ово не реши”, каже професорка Накарада. Она подсећа и да су друге земље на сличан начин решавале своје проблеме. Тако је, рецимо, Америка тајно преговарала са талибанима.

Душан Лазић, члан Форума за међународне односе, каже да су, због свега што се десило и умешаности државних чиновника Србије у цео случај, у великој мери односи између Србије и САД били оптерећени. „Србији није у интересу да заоштрава односе са једном од најутицајнијих земаља у свету већ да те односе ако је могуће побољша и развија. Поготово имајући у виду да између наше две земље постоји огромна разлика када је у питању статус Косова”, каже Лазић.

Он сматра да би одлука владе могла да релаксира односе између две земље и покаже нашу добру вољу да се овај случај превазиђе тако да не буде негативних последица.

Е. П. Р.

---------------------------------------------------------

Бељански: Србија нема обавезе да плаћа, али ни да изручује

Устав Србије више не садржи забрану изручења својих држављана , док члан 517 Законика о кривичном поступку забрањује „издавање” окривљених другим државама

Адвокат Владимир Бељански каже да Србија правно нема обавезе нити да плаћа милион долара нити да изручује Миладина Ковачевића Америци, већ је једина обавеза коју има да му суди за дело за које је оптужен у Њујорку. „Ако је домаћи држављанин извршио кривично дело у иностранству, њему ће се за то дело судити у Србији по домаћим законима”, каже Бељански.

Устав Србије више не садржи забрану изручења држављана Србије другим државама. Наиме, члан 38 Устава одређује да држављанин Србије не може бити протеран ни лишен држављанства или права да га промени, али о забрани да буде изручен другој држави нема помена у овом, као ни у било ком другом члану Устава. Законик о кривичном поступку, међутим, чланом 517. и даље забрањује изручење (издавање – како гласи законски израз) окривљених или осуђених лица, уколико су држављани Србије.

ЗКП одређује и да се издавање окривљених или осуђених лица спроводи по одредбама међународних уговора (члан 516), а да се издавање спроводи по одредбама овог законика тек ако међународни уговор не постоји или одређена питања тим уговором нису регулисана. Србија би могла да закључи међународни уговор са било којом државом, или више њих, којим би било предвиђено изручење држављана Србије.

Владимир Бељански, каже да, колико он зна, Србија нема такве билатералне споразуме о изручењу са било којом другом државом. У случају Миладина Ковачевића, према његовом мишљењу, ништа не мења ни то што је он у Америци платио кауцију како би се бранио са слободе, па потом побегао из земље.

„Кауција је само вид обезбеђења да ће се он појавити на суду. Он, се међутим, на суду није појавио и све што Америка сад може да уради јесте да задржи кауцију, распише потерницу за Ковачевићем и тражи његово изручење од Србије”, додаје Бељански наводећи да Србија не мора да га изручи. Уколико би, међутим, Ковачевић покушао да напусти Србију, он би вероватно био ухапшен чим би прешао границу.

Ј. Ц.