Извештаји свих регулаторних тела од повереника за информације, преко заштитника грађана до ревизора и Агенције за борбу против корупције убудуће ће бити предмет расправе на пленарним седницама српског парламента. И уколико они не буду прихваћени, посланици ће моћи да смене одговорне функционере у овим институцијама. Ову новину у пословнику о раду, поједини опозиционари виде као покушај дисциплиновања „контролора власти”, а из владајуће коалиције такво виђење одбацују као потпуно неосновано.

Стари пословник није прописивао детаљнију процедуру поступања са извештајима регулаторних тела. Нови, који је усвојен у јулу, детаљно регулише „поступак за вршење надзора над радом државних органа, организација и тела”. Према овим одредбама „државни органи, организације и тела” подносе извештаје Народној скупштини, а о њима се прво расправља на седницама надлежних одбора. Потом Надлежни одбор „подноси извештај Народној скупштини с предлогом закључака, односно препорука”.

Одбор, између осталог, може да предложи парламенту да прихвати извештај, да затражи његову допуну или да га не прихвати и да „покрене поступак за утврђивање одговорности функционера у државном органу, организацији, или телу”. Осим тога „надлежни одбор може да утврди да функционер државног органа, организације, односно тела кога бира Народна скупштина не врши функцију у складу са законом и о томе обавештава Народну скупштину, у циљу предузимања мера утврђених законом”.

Нико од опозиционара, иначе, није учествовао у гласању, па је пословник усвојен само гласовима владајуће коалиције.

Поменуте одредбе, према неким оценама, могу се „читати” као упозорење регулаторним телима да пазе шта пишу у извештајима, јер их, у супротном, скупштинска већина зачас може сменити. Бошко Ристић, председник радне групе за израду пословника, каже за „Политику”, да су такве оцене злонамерне и да „нико није писао пословничка решења са намером да некога смењује, кад му падне на памет”.

Ристић истиче да „сви, по закону, морају да поднесу извештаје, а пословник је рађен уз консултације са појединим представницима независних тела”. Према Ристићевим речима „регулаторна тела јесу независна, али парламент може да расправља о томе да ли су радили у складу са законом, може, на пример, да постоји сумња да су били селективни у свом послу, што је недопустиво”. Ристић каже да је, на пример, „Саша Јанковић, заштитник грађана, пропустио да у свом извештају помене побуну у затвору у Нишу, што никако није небитно, тек накнадно је стигла допуна, кад смо ми најавили да ћемо посетити КПЗ Ниш”. Ристић закључује да парламент бира регулаторна тела и да мора и да расправља о њиховом раду.

Јудита Поповић (ЛДП), члан радне групе за израду пословника, каже за „Политику”, да се „степен демократичности друштва мери по томе колико су регулаторна тела независна од законодавне и извршне власти и зато постоји проблем са Агенцијом за борбу против корупције, повереником, заштитником грађана, јер је њих предложила и изабрала владајућа коалиција”. Према њеним речима „никакав пословник, ни законска регулатива не може да им да или одузме на значају, уколико нема политичке воље да они буду максимално независни”.

Поповићева додаје да је „до сада постојала пословничка празнина, скупштина није чак ни расправљала о извештајима, а сви су слали силне извештаје, тако ја имам пуну фиоку извештаја Саше Јанковића, који су јако интересантни и, по мом мишљењу, страшно је што се о њима не расправља, јер је боље расправљати, па и ако има примедаба, оне треба да изађу на видело, а не да стоје у фиоци”.

Вјерица Радета (СРС), члан радне групе, која није учествовала у њеном раду, у овом члану види доказ да власт хоће да се реши „неких људи у тим регулаторним телима, које је изабрала претходна власт”. Према Радетиним речима, „прича о независним регулаторним телима је шарена лажа, јер њих бира скупштинска већина и они су, у најмању руку, блиски некој од странака из те већине”.

М. Чекеревац

-----------------------------------------------------------

Јанковић: Има разлога за бригу

Саша Јанковић, заштитник грађана, каже да може да забрине чињеница да је „парламент нашао за сходно да највише пажње посвети механизму контроле садржине рада независних институција, а да истовремено није разрађивао Уставом предвиђене механизме сарадње са њима”. Јанковић додаје и да су „поједине одредбе написане тако да, уз мало добре, или лоше воље, могу послужити за зауздавање независних тела, или за утицај на њихов рад и релативизовање њихових оцена о стварима које су искључиво у њиховој надлежности”.