Посланици Скупштине Војводине који од Агенције за борбу против корупције нису добили сагласност да сем ове обављају и функцију у извршним органима локалних власти одлучили су јуче једногласно како ће поступити, али ће ова одлука, а разлоге нису објаснили, јавности бити саопштена у уторак.

Како нам је рекао Драгослав Петровић, шеф посланичке групе За европску Војводину, на састанку коме је присуствовао 21 посланик заузет је „јединствен став на бази достављених мишљења свих надлежних органа у вези са Законом о агенцији за борбу против корупције ”.

Мада је из ове изјаве тешко закључити шта ће тачно предузети, већ се спекулише са тим да се под „мишљењем свих надлежних” подразумева став Министарства правде, односно да би посланици могли пробати да задрже обе функције позивајући се на контрадикторне ставове агенције и министарства.

По мишљењу Министарства правде, које је тражио и добио посланик у Скупштини Србије и градоначелник Јагодине Драган Марковић Палма, функционери који су обе дужности преузели пре ступања на снагу Закона о агенцији за борбу против корупције 1. јануара ове године могу да задрже обе до краја мандата.

У Агенцији за борбу против корупције, међутим, овај став министарства сматрају само мишљењем органа који није надлежан за спровођење овог закона, које њих ни на који начин не обавезује. У тој агенцији такође кажу да су за ово мишљење министарства сазнали из медија и да га Марковић није доставио њима.

Према неким незваничним најавама, ипак, различити ставови агенције и министарства могли би бити повод да се војвођански посланици обрате Уставном суду и тако макар пролонгирају коначно решење овог проблема.

Слободан Бељански, члан Одбора Агенције за борбу против корупције, каже да сваки државни орган и орган аутономне покрајине, па и народни посланик, може покренути поступак за оцену уставности појединих одредаба закона о агенцији, али да од Уставног суда не могу тражити тумачење закона, јер је за то надлежна Народна скупштина, у одговарајућој процедури.

„Уставни суд је надлежан да утврди, између осталог, да ли је закон или општи акт у сагласности са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима. Затим, овлашћен је да утврди да ли су појединачним актом или радњом државног органа повређена или ускраћена људска права или слободе (уставна жалба) и да ли је појединачним актом или радњом државног органа онемогућено вршење надлежности аутономне покрајине”, каже Бељански. 

Иначе, агенција је војвођанским посланицима, који су истовремено и председници општина или градоначелници, због пажње коју је њихов „случај” добио у јавности, првима упутила одговоре да им не може дати сагласност за обављање обе функције, односно да су у сукобу интереса. Они на овај одговор имају право жалбе у року од 15 дана.

У организацији Транспарентност Србија сматрају да ће недвосмислен став агенције резултирати и покретањем поступака против свих функционера који су прекршили закон. Извршни директор те организације Немања Ненадић каже за наш лист да има разумевања за политичке разлоге који војвођанске посланике мотивишу на овакво понашање, али да постоје начини да се правна норма ако се оцени да су нека решења престрога промени, а не да се релативизује њена обавезност.

„Оно што посебно забрињава је, међутим, то што је питање недозвољене кумулације јавних функција у ствари најбенигније у примени Закона о агенцији за борбу против корупције. Чињеница да је примена тих норми наишла на оволики отпор рађа бојазан да се могу појавити још снажније опструкције када агенција буде почела да се бави испитивањем конкретних случајева сукоба интереса, злоупотреба јавне функције за партијску промоцију и контролом извештаја о финансирању изборних кампања”, каже Ненадић.

А. Поповић

Г. Новаковић