Нови Сад – Скупштина Војводине усвојила је одлуку, према којој петнаесторо посланика изабраних по већинском систему имају право да од Агенције за борбу против корупције затраже сагласност да задрже и постојеће функције у градовима и општинама до истека мандата. Од присутних 108 посланика за одлуку је гласало 80, против је било 20, уздржан један, док се 17 није изјаснило.

Председник посланичке групе За европску Војводину Драгослав Петровић из ДС-а нагласио је да је усвојена одлука потпуно сагласна са Уставом и законом и да је посланицима изабраним на већинској листи само дата могућност да затраже сагласност за обављање још једне функције. Управо ускраћивање могућности било би кршење законских права посланика, самтра он. Петровић каже да реалност налаже да у тренутку када Војводина треба да преузме нове надлежности нема никаквог разлога да се ремете системи успостављени изборном вољом грађана.

Опозициони ДСС, СРС и СНС оптужили су покрајинску власт и скупштинску већину да не поштују Устав и законе државе Србије. Председник посланичке групе ДСС Борко Илић рекао је да је покрајинска одлука скандалозна и да уводи хаос у правни поредак Србије. „Први пут у историји ове државе смо дошли у ситуацију да један закон важи само за њену територију јужно од Саве и Дунава, а не и северно од те две реке“, додао је он.

Шеф посланичке групе СРС-а Милорад Мирчић сматра да се намерно прави преседан како би питање дуплих функција заслужило већи пажњу и добило шире размере. Он је упитао да лки ће се, кад одлука „по аутоматизму буде стављена ван снаге, јавити душебрижници са ставовима да је то притисак републичке власти и спречавање децентрализације“.

 „Стиче се утисак да ДС има два лидера: једног који егзистира у Војводини и другог који ради на нивоу републике“, рекао је Бора Кутић из СНС-а. Он је изразио бојазан да ће усвајање одлуке створити правну конфузију и дати прилику локалним самоуправама да слично поступају.

У прелазним одредбама јуче усвојене одлуке наведено је да посланици који су изабрани по већинском систему на изборима 11. маја 2008. године, а који су на „дан (њеног) ступања на снагу затечени на више јавних функција, могу (функције) обављати до истека текућег мандата Скупштине Војводине”.

За разлику од републичких парламентарних избора покрајински избори се одржавају по комбинованом систему: 60 посланика се бира по пропорционалном, а 60 по већинском систему. Посланик изабран на већинским изборима не може бити замењен другим послаником.

М.Мијушковић

----------------------------------------------------

Лилић: Политичка, а не правна одлука

За демократију у Србији је веома битно да разреши проблем конфликата интереса пре свега кад је реч о сукобу извршне и законодавне власти и у том смислу не би требало да постоје изузеци, иако у случају Војводине постоји неко оправдање за одлуку покрајинске скупштине, каже професор др Стеван Лилић, председник удружења Правници за демократију. Треба га тражити у чињеници да је део војвођанских посланика изабран по већинском систему.

„Зато би и одговор на тезе да Војвођани траже неки посебан положај, могао бити да они већ јесу у посебном положају – јер имају и посебан изборни систем. Међутим, овде не говоримо о правној, већ о политичкој одлуци, која је мотивисана тиме што би евентуални нови избори могли да поремете постојећу стабилност покрајинског парламента”, каже Лилић.

Он подсећа да је Агенција за борбу против корупције заузела став да је без обзира на специфичности у Војводини, истовремено обављање функцијe посланика и председника општине у сваком случају сукоб интереса. Коначна одлука у овом случају, по његовом мишљењу, зависиће од процене шта је мања штета – да ли да се омогући да неки посланици задрже још једну функцију до краја мандата чија половина је готово већ прошла или да се не дозволе овакви изузеци.

Лилић каже и да би агенција поступила законито и у једном и у другом случају, јер има могућности да одобри истовремено обављање две функције у појединим случајевима и да ће вероватно процењивати која је одлука прагматичнија и моралнија.

Г. Н.