Иницијатива шведског министра спољних послова Карла Билта, доброг познаваоца прилика на Балкану, да се за конфликт због Косова пронађе дугорочније политичко решење, није до сада детаљније разјашњена. Шведски амбасадор у Београду Кристер Асп јуче је специјално за „Политику” открио како званични Стокхолм гледа на приступање Србије ЕУ и шта се може очекивати у блиској, а шта у даљој будућности:

„Билт је крајем прошле године лансирао идеју да је дошло време за дугорочније политичко решење проблема на Балкану и да би у том смислу међународна заједница морала заједно са супротстављеним странама око питања Косова да отпочне да тражи начин како да се региону у будућности обезбеди мир и стабилност. Ако секонфликт настави, читав регион биће поново уздрман. Он је ову идеју образложио у писму Кетрин Ештон, високој представници ЕУ за спољне послове и безбедност, и разговарао са свим колегама из 27 земаља ЕУ”.

Ка­кав је њи­хов од­го­вор?

То је не­што о че­му се раз­го­ва­ра у ми­ни­стар­стви­ма спољ­них по­сло­ва свих зе­ма­ља. Ми на­ро­чи­то по­здра­вља­мо пред­лог од че­ти­ри тач­ке пред­сед­ни­ка Бо­ри­са Та­ди­ћа у ве­зи са бу­ду­ћим ду­го­роч­ним по­ли­тич­ким ре­ше­њем ко­сов­ског про­бле­ма. Он је те тач­ке обра­зло­жио у свом го­во­ру пред УН. Све те че­ти­ри тач­ке ти­чу се фун­да­мен­тал­них пра­ва. Швед­ска би во­ле­ла да се што пре от­поч­не са ова­квим по­ли­тич­ким про­це­сом.

Да ли предлажете неку нову међународну конференцију или Дејтон?

Не верујем да је ово време погодно за неке огромне међународне конференције, али важно је да отпочне политички разговор.

Мимо овог који се већ води о техничким питањима?

Да, овај који је у току важан је за живот људи, јер се решавају важна техничка питања која треба да доведу до нормалнијег живота. Овај дијалог је важан и због тога што се разговором подстиче стицање узајамног поверења. Али он неће довести до дугорочног политичког решења.

Како да се отпочне тај политички разговор и на ком нивоу?

Још разговарамо о томе. Али наш је став да он мора хитно да почне јер ако се буде чекало, биће све теже да се распетља чвор конфликта.

Први корак је већ направљен, а то је да су сви политичари у Европи данас почели да размишљају о овом предлогу. Са српске стране добили смо идеје председника Србије. Сада би Вашингтон и ЕУ требало да се укључе. Чекамо да дође до другог корака.

Србија неће морати да чека да се такво дугорочно политичко решење изнађе да би постала пуноправни члан ЕУ?

Наравно да не. То није повезано ни са статусом кандидата ни са отпочињањем преговора о чланству у ЕУ нити са постизањем пуноправног чланства.

Да ли мислите да ће Србија добити статус кандидата у марту и када се очекује одређивање датума за отпочињање преговора?

Оно што смо рекли у децембру важи и сада. Желимо да се дијалог настави у позитивном правцу и да се оно што је договорено примени на терену. Доста тога је већ постигнуто на терену, а у дијалогу је сада најважнија дебата о регионалном представљању. И тај дијалог мора да се настави. То је најважније.

У предавању које сте одржали јасно сте рекли да је став Стокхолма да би затварање ЕУ за проширење на земље Балкана била стратешка грешка са историјским последицама?

Постоји огроман потенцијал на Балкану. И ми смо у нордијским земљама имали непрекидне ратове и тек када смо се ујединили постигли смо напредак и као појединачне земље и заједно. Нисмо изгубили наш идентитет и суверенитет, напротив. Стокхолм се залаже не само да Србија добије статус кандидата што пре него да се што пре одреди и датум за почетак преговора.

Да ли сте о последицама одлагања добијања статуса кандидата на унутрашњој сцени Србије разговарали са немачким колегама?

Ми разговарамо не само са немачким већ и са свим другим колегама у ЕУ. Питање је различитих тактика које има Париз, Лондон или Берлин. Ми једни са другима стално разговарамо. То је демократски принцип, начин на који функционише Европа. Не срећемо се само на конференцијама и самитима.

Значи не постоји данас ниједна појединачна земља која са сигурношћу може да каже да ће Србија у марту добити статус кандидата?

Нико то не може да каже са сигурношћу. Ми у Шведској смо усредсређени на то како да што пре Србија отпочне преговоре о уласку у ЕУ.

Да ли се расправља о цени ненапредовања Србије у интеграцијама?

У Шведској се озбиљно бавимо тим проблемом. То нам је стално на уму. Колико ће коштати и какве последице у ширем региону може да изазове одлагање проширења.

Стално питање око кога се овде споре политичари је да ли Србија мора да призна косовску независност да би постала пуноправна чланица ЕУ?

Разговарао сам са многим политичарима и никад чак ни у разговору са немачким колегама нисам чуо такав услов. То је апсурдна интерпретација и због чињенице да пет земаља ЕУ није признало независност Косова. Како бисмо то могли да тражимо од земље која тек треба да уђе у ЕУ, а да се то не захтева од наших пуноправних чланица. То не може никад бити заједнички став ЕУ.

Шта би онда рекли Шпанци, или Грци, на пример. Ми желимо да видимо Србију у пуноправном чланству ЕУ и не желимо да увеземо конфликт са Косовом у нашу заједницу. Зато се залажемо за решавање техничких проблема и мирнији живот и за отпочињање политичких разговора који би довели до дугорочнијих решења.