Nataša Vučković-Lesendrić

Stav OEBS-a i Saveta Evrope povodom predloženih izmena Zakona o informisanju Nataša Vučković-Lesendrić, pomoćnik ministra kulture za medije, nije doživela kao zamerku, već kao konstataciju da nije traženo njihovo mišljenje:

„Smatramo da nismo bili u obavezi niti je bilo potrebe da im dostavljamo tekst predloženih izmena s obzirom na to da se menja samo nekoliko članova, a ne ceo zakon. Inače, pri izradi promena zakona konsultovali smo brojne ljude iz medijske industrije, a sa pojedinim odredbama upoznali smo i relevantne međunarodne institucije”, poručila je Nataša Vučković-Lesendrić.

Najavljene promene zakona o javnom informisanju, a posebno uvođenje visokih novčanih kazni za medije, po oceni Misije OEBS-a u Srbiji, sputavaju medijske slobode i mogu se smatrati oblikom cenzure. Ova organizacija, inače, podržava promene koje će dovesti do veće odgovornosti medija, posebno kad je reč o poštovanju pretpostavke nevinosti i prava maloletnika, kao i uvođenju registra glasila, uz napomenu da pored zakona na veću odgovornost mogu da utiču i novinari samoregulacijom. Praksa da se pre upućivanja u skupštinsku proceduru traži mišljenje eksperata Saveta Evrope o nacrtu zakona i njegovoj usklađenosti sa evropskim standardima u ovom slučaju je izostala, primedba je Kancelarije SE u Beogradu.

– Pozitivno mišljenje dobili smo od Agencije za evrointegracije a njihova primedba na visinu osnovnog novčanog kapitala u medijima, uvažena je kroz amandmane – kaže povodom primedbi međunarodnih organizacija, Nataša Vučković-Lesendrić .

Napominje da je stav OEBS-a poznat i da ta organizacija „generalno podržava nameru da se kreira ambijent i poveća odgovornost medija za neobjektivno izveštavanje”.

– Sve bitne odredbe zakona koje štite slobodu govora i javne reči ostale su na snazi. Jedino je povećana odgovornost za plasiranje neistina, ugrožavanje prava maloletnika, žrtava nasilja. Zna se da su pojedini mediji zloupotrebljavali pravo na javnu reč i bilo je neophodno da se pojedine zakonske odredbe preciznije definišu kako bi se zloupotrebe suzbile – objašnjava pomoćnica ministra.

Ona podseća na u javnosti poznate brojne ispade pojedinih glasila, koja se nisu ustezala da otkriju identitet maloletnika ili na naslovnim stranama objavljuju obnažene slike žena koje su bile žrtve silovanja ili na drugi način zlostavljane, a što je bilo dodatno medijsko nasilje. Nisu bile retke pojave, tačnije tvrdnje da je recimo određena osoba ubica ili narkodiler ili da je neka banka bankrotirala, a bez ikakvih dokaza ili sudskih presuda kojima bi se to potkrepilo. Iako je Ministarstvo kulture u nekoliko navrata podnosilo krivične prijave protiv odgovornih, samo manji broj je i procesuiran. Uznemirujuću vest o padu mladića u kavez sa medvedima u beogradskom zoo-vrtu, kojeg su raskomadale zveri, zabeležili su svi mediji, ali pojedini tabloidi objavili su i neprimerene snimke delova tela žrtve. Za ovaj morbidni senzacionalizam odgovorni urednici „Kurira” i „Presa” kažnjeni su sa po 40.000 dinara.