Став ОЕБС-а и Савета Европе поводом предложених измена Закона о информисању Наташа Вучковић-Лесендрић, помоћник министра културе за медије, није доживела као замерку, већ као констатацију да није тражено њихово мишљење:

„Сматрамо да нисмо били у обавези нити је било потребе да им достављамо текст предложених измена с обзиром на то да се мења само неколико чланова, а не цео закон. Иначе, при изради промена закона консултовали смо бројне људе из медијске индустрије, а са појединим одредбама упознали смо и релевантне међународне институције”, поручила је Наташа Вучковић-Лесендрић.

Најављене промене закона о јавном информисању, а посебно увођење високих новчаних казни за медије, по оцени Мисије ОЕБС-а у Србији, спутавају медијске слободе и могу се сматрати обликом цензуре. Ова организација, иначе, подржава промене које ће довести до веће одговорности медија, посебно кад је реч о поштовању претпоставке невиности и права малолетника, као и увођењу регистра гласила, уз напомену да поред закона на већу одговорност могу да утичу и новинари саморегулацијом. Пракса да се пре упућивања у скупштинску процедуру тражи мишљење експерата Савета Европе о нацрту закона и његовој усклађености са европским стандардима у овом случају је изостала, примедба је Канцеларије СЕ у Београду.

– Позитивно мишљење добили смо од Агенције за евроинтеграције а њихова примедба на висину основног новчаног капитала у медијима, уважена је кроз амандмане – каже поводом примедби међународних организација, Наташа Вучковић-Лесендрић .

Напомиње да је став ОЕБС-а познат и да та организација „генерално подржава намеру да се креира амбијент и повећа одговорност медија за необјективно извештавање”.

– Све битне одредбе закона које штите слободу говора и јавне речи остале су на снази. Једино је повећана одговорност за пласирање неистина, угрожавање права малолетника, жртава насиља. Зна се да су поједини медији злоупотребљавали право на јавну реч и било је неопходно да се поједине законске одредбе прецизније дефинишу како би се злоупотребе сузбиле – објашњава помоћница министра.

Она подсећа на у јавности познате бројне испаде појединих гласила, која се нису устезала да открију идентитет малолетника или на насловним странама објављују обнажене слике жена које су биле жртве силовања или на други начин злостављане, а што је било додатно медијско насиље. Нису биле ретке појаве, тачније тврдње да је рецимо одређена особа убица или наркодилер или да је нека банка банкротирала, а без икаквих доказа или судских пресуда којима би се то поткрепило. Иако је Министарство културе у неколико наврата подносило кривичне пријаве против одговорних, само мањи број је и процесуиран. Узнемирујућу вест о паду младића у кавез са медведима у београдском зоо-врту, којег су раскомадале звери, забележили су сви медији, али поједини таблоиди објавили су и непримерене снимке делова тела жртве. За овај морбидни сензационализам одговорни уредници „Курира” и „Преса” кажњени су са по 40.000 динара.