Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković kaže da će zakon o državnim službenicima, koji treba da omogući stvaranje funkcionalnije javne uprave, biti u proceduri za nekoliko dana. „Ukoliko se dogovorimo, već u januaru bismo mogli da imamo oko dve hiljade zaposlenih udržavnoj upravimanje”, rekao je on u intervjuu za „Politiku”

Šta konkretno sadrže izmene tog zakona?

Na osnovu tih izmena svi organi biće dužni da naprave novu sistematizaciju i vanredno ocenjivanje što su instrumenti za smanjenje broja zaposlenih. Rok u kojem neraspoređeni službenici mogu da primaju platu biće smanjen ovim izmenama sa šest na dva meseca.  

Na koga se odnosi procena ministarke finansija o 14000 osoba koje treba da budu otpuštene?

To je procena Ministarstva finansija o kojoj znam samo ono što je objavljeno u medijima.

Hoće li oni koji budu otpušteni moći da računaju na nekakvu pomoć?

Dobiće otpremnine onako kako je predviđeno Zakonom o radumada se nadam da će se nešto u tom pravcu promeniti bar za one najugroženije. Lako je govoriti o brojevima, ali kad znamo da je reč o ljudima koji imaju svoje porodice, jasno je da bi bilo dobro minimum propisan Zakonom o radu definisati na višem nivou, koji bi zaštitio elementarnu egzistenciju onih gube posao, bilo u privatnom, bilo u javnom sektoru.

Šta je do sada sprečavalo vladu da smanji broj zaposlenih u administraciji?

Ceo javni sektor, što podrazumeva i javna preduzeća, nije u nadležnosti ovog ministarstva. U državnoj upravi, za koju sam nadležan, od 2003. godine povećanje je svega 4,46 odsto, odnosno oko 1300 zaposlenih, a ovim izmenama će se stvoriti mehanizam da se smanji za više od 2000. Dakle, u oblasti za koju sam nadležan, ukoliko bude postojala politička volja, broj zaposlenih će biti manji nego pre šest godina.

Kako se u potrebe štednje i smanjenja broja zaposlenih uklapa osnivanje dve nove agencije – nacionalne agencije za regionalni razvoj i agencije za zaštitu od jonizirajućih zračenja i nuklearnu sigurnost?

S obzirom na to da je reč o agencijama i da za njih nije nadležno Ministarstvo za državnu upravu ne bih mogao da odgovorim na pitanje kako je zamišljeno popunjavanje radnih mesta u njima.

Može li državni aparat efikasnije da funkcioniše sa manjom vladom?

Apsolutno. I laički kad pogledate listu ministarstava, jasno je da može. Pojedina ministarstva mogla bi da rade kao deo nekog drugog resora ili kao organ uprave usastavu ministarstava.

Da li će jedna od mera štednje biti i smanjenje broja ministarstava?

Ne znam.

Na osnovu čega će biti određeno koliki je višak zaposlenih?

Kada je reč o vladi, svako ministarstvo će za sebe odrediti višak zaposlenih. Trenutno su u izradi zakoni o potrebnom broju zaposlenih na republičkom i lokalnom nivou i to ne samo u upravi već i u javnim preduzećima, agencijama i ustanovama, ali za sada ne mogu da procenim koliko ljudi je višak.

Ko priprema te zakone?

Zakon o potrebnom broju zaposlenih na republičkom nivou priprema radna grupa koju vodi Tamara Stojčević, generalni sekretar vlade. Zakon koji treba da reši pitanje broja zaposlenih na lokalnom nivou, uključujući upravu, preduzeća i ustanove, priprema Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Njime je predviđeno da opštinama i gradovima koji ne budu smanjili broj zaposlenih budu smanjeni ili čak ukinuti transferinovca, a to će nadzirati Ministarstvo finansija.

Kakav će biti predlog Ministarstva za državnu upravu o planu uštede?

Ovo ministarstvo ne potpada pod ona koja će imati smanjenja broja zaposlenih. Mi smo, inače, od svih resora u vladi podneli najveći teret kada je reč o uštedi. Rebalansom nam je ukinuto 70 odsto budžeta. S druge strane, proširen nam je delokrug rada, tako da ni postojeće nadležnosti nisu pokrivene odgovarajućim brojem ljudi. Preuzeli smo izborno zakonodavstvo, a nijedan novi čovek nije zaposlen. Preuzeli smo poslove uvezi sa radnim odnosima u državnim organima i jedinicama lokalne samouprave, i u tom sektoru je nula zaposlenih.

Ko onda obavlja te poslove?

Veliki deo tih poslova radimo moji pomoćnici i ja. Pomoćnici su profesionalci koji su tu već sedam, osam godina i to je velika prednost.

Kada će se u skupštini naći zakoni o državnoj izbornoj komisiji, izboru odbornika i jedinstvenom biračkom spisku?

Sva tri su gotova, a do kraja meseca vlada bi mogla da se izjasni o zakonu o izboru odbornika i o biračkom spisku. Državna izborna komisija zahteva širi politički konsenzus.

Postoji li konsenzus o tim zakonima?

Da, unutar vladajućeg bloka postoji konsenzus. Zakon o izboru odbornika ukida blanko ostavke i umanjuje uticaj političkih partija jer će birači imati direktan kontakt sa odbornicima.

Da li se vlada izjašnjavala o predlogu Dragana Šutanovca o preseljenju vlade?

To je dobar predlog i pretpostavljam da će ljudi u sekretarijatu vlade da se pozabave time.