Прича о дуплим функцијама већег броја посланика у Скупштини Војводине могла би коначно да се заврши на седници покрајинског парламента 27. децембра када би требало да буду констатоване оставке Горана Јешића, председника општине Инђија, и Бранислава Богарошког, директора Јавног градског саобраћајног предузећа „Нови Сад”.

Епилог би могли да буду допунски избори за ова и још неколико раније упражњених посланичких места али на то се у војвођанском парламенту, изгледа, не помишља.

Војвођански парламент је на седници крајем октобра констатовао пет оставки које су поднели посланици затечени на дуплим функцијама, а још једна је потврђена на седници почетком овог месеца. Како „Политика” сазнаје, очекује се да ће оставке Богарошког (који формално и није у сукобу интереса) и Горана Јешића, који их раније нису доставили са судском овером, бити констатоване на првој наредној седници парламента, у среду 27. децембра.

Горан Јешић је после седнице Скупштине Војводине 7. децембра за „Политику” рекао да се „оверавање овакве исправе тражи само када се сумња у њену веродостојност, а ја сам своју одлуку више пута јавно потврдио”, те да је за њега ова прича завршена и он у скупштину не долази већ неколико месеци (оставку је поднео у августу).

Објашњавајући зашто су тражили судску оверу у случају ових посланика, председник Административног одбора Скупштине АП Војводине Милош Гагић за „Политику” каже да су поменуту одлуку донели летос, након што је посланик из Вршца Јовица Заркула поднео оставку. „Желели смо тиме да спречимо евентуалне злоупотребе, јер су многе странке и шефови посланичких група имали бланко оставке које су људи раније потписивали, пошто је таква могућност постојала пре него што су укинуте бланко оставке. Дакле, одбор разматра само оставке од датума њихове судске овере”, каже Гагић.

Иако ни након прихватања оставки због сукоба интереса није уздрмана већина коју ДС има у покрајинској скупштини, из опозиције критикују „одуговлачење” спровођења одлуке Уставног суда о дуплим функцијама.

„Јасно је да је власт од закона направила фарсу. Одуговлачили су са оставкама док цела та прича није постала бесмислена. Поново су се појединци из власти поставили изнад закона ове државе. Такав однос према законима ове државе сведочи о односу ове власти према правној држави. Као прави наследници комуниста држе се Титове максиме ’нећемо се држати закона ко пијан плота’”, каже за „Политику” посланик ДСС-a Борко Илић.

Он додаје да мисли и на нерасписивање поновних избора за покрајинске посланике који су изабрани по већинском систему, а чија места у клупама Скупштине Војводине сада остају празна.

Ако би се „држали закона као пијан плота”, услови за допунске изборе постоје, пошто у Покрајинској скупштинској одлуци о избору посланика у Скупштину АП Војводине у члану 51. поред осталог пише: „допунски избори врше се ако посланику престане мандат пре истека времена на које је изабран”, расписује их председник Скупштине Војводине „у року од 30 дана од дана престанка мандата посланика”, а „допунски избори се не расписују када до истека мандатног периода остане мање од шест месеци”. Скупштина Војводине је конституисана 16. јула 2008. године, када су и верификовани мандати свих 120 посланика.

Наводећи да се мандат рачуна од времена конституисања скупштине на којој су верификовани мандати, правник и бивши судија Уставног суда Србије Слободан Вучетић каже за наш лист да би у овом случају, покрајинска одлука, која има карактер обавезности, требало да буде спроведена. Ово је, како каже, само један од случајева избегавања или опструкције разних обавеза које су несумњиве. А једина санкција може бити, евентуално, казна бирача на следећим изборима.

„Члан 51. упућује практично на обавезу расписивања избора у случају упражњеног места, ако је остало више од шест месеци до краја мандата. Али, по свој прилици, странке чија су то места, или власт, из опортунистичких разлога, из страха од неповољног исхода избора, вероватно одлаже или не намерава чак ни да спроведе изборе. С друге стране, избори за та упражњена места практично би имали карактер директне предизборне кампање за републичке изборе – одмеравање политичких снага и тестирање воље грађана. Владајућа коалиција, која је практично претрпела један пораз у очима грађана на европском испиту, избегава да у овом тренутку иде на те парцијалне изборе”, оцењује Вучетић.

У владајућој коалицији у Војводини избегавају питања о овоме, али, како незванично сазнајемо, преовладава мишљење да би то било бацање пара, јер су оставке поднете у другој половини предизборне године. Председник Владе Војводине и потпредседник ДС-а Бојан Пајтић недавно је још једном одбацио спекулације да би покрајински избори требало да буду одржани раније, као увертира парламентарним и локалним изборима. Он је казао да за то не постоји ни економски ни политички разлог.