Грађани Аранђеловца, Бора, Врбаса, Косјерића имају велике шансе да буду остављени на миру у предстојећој изборној кампањи. Макар када је реч о избору општинских челника. Oни су на ванредним изборима, као и у још неколико општина у Србији, изабрали власт којој мандат не истиче у овој години. То се може закључити из најаве председнице Скупштине Србије Славице Ђукић-Дејановић која је рекла за „Политику” да општих локалних избора највероватније неће бити.

Председница парламента, која расписује локалне изборе, казала је да формално нема право да смањује мандат одборницима тамо где се нису стекли услови да он буде скраћен, нити да буде уведена принудна управа.

„Од ресорног министра Милана Марковића затражила сам да ми пошаље списак општина у којима је потребно расписати изборе до 11. маја. Ту се неће наћи многе општине. Можда у неким општинама и постоји неки услов за расписивање избора али ја немам увид у то и чекам одговор од Министарства за државну управу и локалну самоуправу”, казала је она и додала да ће дефинитивну одлуку донети када обави консултације.

У ресорном министарству су рекли да још немају списак општина и градова у којима су били поновљени или ванредни избори, односно тек прикупљају те податке. Како смо незванично сазнали, из министарства су у све локалне самоуправе отишла писма у којима се од њих тражи да доставе податке о томе када им истиче мандат. У општинама и градовима у којима је власт конституисана у законским роковима после избора 11. маја 2008. године морају бити расписани избори, као и у случају гласања за републички парламент, најкасније до 13. марта. Славица Ђукић-Дејановић је раније најавила да би изборе расписала 11. марта како би они били одржани 6. маја.

Осим на почетку поменутих општина, „накнадни” избори могу се очекивати у Руми, Пријепољу, Књажевцу, Врњачкој Бањи, Неготину, Ковину, Оџацима, али и у београдским општинама Вождовац и Земун. Према речима Ђорђа Вуковића, из Цесида, за ове две београдске општине не важи иста логика. Оне се не могу поредити са осталима јер немају исти статус. Градске општине нису јединице локалне самоуправе, само су организациони делови града и немају статус као Кнић или Баточина. Према Статуту града Београда, изборе за одборнике скупштине градских општина расписује председник Скупштине града.

„Ту већ избори могу да имају смисла, јер оно што се дешава на нивоу града Београда је важније него статус тих јединица. Оне немају снагу субјекта локалне самоуправе”, казао је Вуковић, који сматра да је намера председнице парламента да не расписује опште локалне изборе сасвим нормална.

Ненормално би било, како је додао, да је другачије. Мандат се дефинише у трајању од четири године и ако би свуда били расписани избори то би значило да су људи који су бирани на ванредним изборима мање вредни.

„Они нису нешто криви да би им мандат трајао краће. Њихови суграђани их нису бирали на годину или две него на четири”, објашњава Вуковић.

То што смо раније често имали опште изборе резултат је измене законских оквира – некада су мењана овлашћења локалних самоуправа, мењан је начин избора градоначелника, промењен је Устав... Само у таквим случајевима, према његовим речима, општи избори имају смисла.

„Мени је ова ситуација логички јаснија и правнички (а ја нисам правник) утемељенија. Логично је да мандат траје четири године и то се узима као основно мерило. То што су негде избори били у међувремену не мења ништа. Живот траје у тој јединици локалне самоуправе. Сувишно би било да га двапут прекидамо”, истиче Вуковић.

Са оваквим ставом слажу се и опозиционари. Драган Тодоровић, потпредседник СРС-а, мисли да је то у складу са законом и да није неуобичајено. И у владајућој коалицији не виде ништа чудно а у СПО су се сетили да је у време неких ранијих избора Лесковац био изузет пошто одборницима није истекао четворогодишњи мандат.

По овом основу могле би да се отклоне и дилеме да ли ће бити „српских” избора бар у појединим општинама на северу Косова и Метохије, јер су у Лепосавићу и у Косовској Митровици одржани ванредни избори. О расписивању локалних избора на КиМ тек ће се одлучивати, казала је Славица Ђукић-Дејановић за „Политику”. Она је објаснила да се морају узети у обзир четири фактора за доношење такве одлуке – Устав, закон, међународна акта и реална ситуација. Према њеним речима, Резолуција 1244 предвиђа да се питање локалних избора решава договором са међународном заједницом.

„Поред тога, и Срби на северу и јужно од Ибра су поларизовани по овом питању. У сваком случају, о томе ће одлука тек бити донета”, истиче председница Скупштине Србије.