„Босна је наша матична држава, а Сарајево наш духовни центар”, објашњење је зашто је Бошњачко национално веће (БНВ), које је формирала Бошњачка културна заједница муфтије Муамера Зукорлића, своје жалбе против Србије усмерило преко Дрине. Председник Извршног одбора овог БНВ-а Самир Тандир додаје још и да је реис-ул-улема Мустафа Церић верски вођа свим Бошњацима у свету и својим неспорним ауторитетом може да утиче да престане дискриминација Бошњака у Србији и угрожавање њихових права.

Поводом најаве БНВ-а да ће делегација тог већа „у циљу упознавања са перманентним појавама дискриминације и кршења права Бошњака у Србији” посетити бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића и реис-ул-улему Церића, Тандир каже да то што хоће да разговарају и са Изетбеговићем „ничим не доводи у питање нашу вољу да разговарамо са свим релевантним органима и појединцима из званичне власти у Србији”.

„Напротив, ми на овај начин желимо да помогнемо и Србији, да се што пре демократизује”, наглашава.

У Министарству за људска и мањинска права јуче нису желели да коментаришу покушај интернационализације „бошњачког питања”, а министар унутрашњих послова Ивица Дачић, који је и лидер СПС-а, изјавио је да не постоји потреба да се проблеми Бошњака из Санџака интернационализују и додао да свако заоштравање иде на штету Бошњака у Санџаку. Дачић је, како преносе агенције, подсетио да Бошњаци имају своје представнике у Влади Србије и да није сигуран да је таква ситуација у владама у региону.

За разлику од главног муфтије Исламске заједнице у Србији Зукорлића, реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић сматра да права Бошњака и осталих муслимана у Србији ничим нису угрожена. Закон о црквама и верским заједницама у Србији најбољи је од сличних закона свих земаља у окружењу, зато није у реду да неко одавде из Србије иде у Сарајево да се тамо неком тобоже жали да су му овде угрожена нека права, каже за „Политику” реис-ул-улема Зилкић.

„Ако бих и имао потребу да се неком жалим, да тражим помоћ, онда то не би био Бакир Изетбеговић, него неко јачи, ко би стварно имао утицај”, казао је Зилкић.

Он додаје да његов колега Мустафа Церић „поготово не може да помогне Бошњацима у Србији јер је директно утицао на стварање подела међу њима”. Зилкић, при том, сматра да је међународну заједницу поодавно престало да интересује шта то Зукорлић има да каже против Србије.

Иако сматра да би права Бошњака у Србији могла да буду на знатно вишем нивоу, носилац Бошњачке листе за избор БНВ и народни посланик Есад Џуџевић не би тражио помоћ од Мустафе Церића.

„Церић је доказао да је фактор који је довео до подела и неспоразума у бошњачкој заједници, а могао је да утиче сасвим другачије”, казао је Џуџевић. Он сматра да „добра комуникација” са појединцима из бошњачког корпуса који учествују у власти у БиХ само може да користи бошњачком народу.

Оцењујући да „део Исламске заједнице о коме говоримо не жели добре односе БиХ и Србије”, Миљенко Дерета, извршни директор Грађанских иницијатива, каже да је забрињавајуће то што они себе доживљавају као држављане друге државе и што покушавају да на тај начин „интернационализују” проблем.

„Они такође покушавају да искористе ово мало времена што им је преостало док регионални односи потпуно не отопле, да ушићаре што се ушићарити може. Њихова политика је апсолутно погрешна. Наносе већу штету Исламској заједници (ИЗ) у Санџаку него што је српска власт икада учинила до сада. Инсистирање на томе да су њихова права посебно угрожена мислим да не могу да докажу, зато што то није тачно и просто говори о томе да су политичке амбиције г. Зукорлића прешле границу коју би један верски поглавар требало да има и да ће га вероватно време вратити послу који јесте његов прави посао”, сматра Дерета.

Њима не одговара, закључује Дерета, то што су први тонови из нове власти у Сарајеву помирљиви у односу на оно што смо слушали раније од Хариса Силајџића. „Они стално говоре о БиХ као о њиховој земљи матици. То једноставно није тачно. Њихова земља матица јесте Србија, они су само грађани Србије друге верске оријентације”, наводи Дерета.

С. Бакрачевић

Б. Баковић

---------------------------------------------

Ускоро одлука Врховног суда

Према мишљењу Адема Зилкића, сва прича БНВ-а и Зукорлића о наводној подршци Сарајева је маркетиншки трик, јер ускоро би требало да Врховни суд Србије каже која од две исламске заједнице је легитимни наследник традиционалне заједнице муслимана. Зилкић верује да ће то бити исламска заједница на чијем је он челу, па зато „Зукорлић губи тло под ногама и прибегава галами и оваквим триковима”.

----------------------------------------------

Чиплић продужио рок?

Разговор представника три бошњачке листе, које су учествовале на изборима за Национални савет Бошњака, биће одржан ове недеље, речено је за Бету у Министарству за људска и мањинска права. У министарству су рекли да рок за формирање савета не истиче 6. децембра.

По оцени лидера Бошњачке културне заједнице Муамера Зукорлића, према закону избори се расписују уколико се деси да не буде конституисан савет. „То је одавно прошло. На другом месту у закону пише – уколико се за шест месеци не одржавају састанци већа, онда ће се расписати нови избори. Ми сада имамо то да је министарство дошло у ситуацију да је прећутно признало ово веће чим није расписало изборе након 60 дана”, рекао је Зукорлић.

С друге стране, Бошњачка листа и даље инсистира на договору све три стране учеснице избора за формирање Бошњачког националног већа (БНВ), рекао је јуче у Новом Пазару носилац те листе Есад Џуџевић.

Џуџевић није могао да потврди да ли је министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић продужио рок за сазивање конститутивне седнице на којој би БНВ био формиран.