Почео је да тече рок за избор заштитника грађана, потврђује за „Политику” актуелни омбудсман Саша Јанковић и истиче да није контактирао ни са једном посланичком групом у вези са тим нити је на њему да то чини.

Чију подршку очекујете за свој реизбор? И да ли уопште намеравате да се поново кандидујете?

Верујем да свој посао радим на начин који нити погодује, нити штети било којој политичкој странци, већ оснажује положај грађана према својој држави и њеним органима. Сам, све да хоћу, не могу да се кандидујем, нити мислим да су за ову дужност самокандидовање и вођење кампања примерени. Ако ме једна или више посланичких група предложи као кандидата, а Одбор за уставна питања, како закон захтева, апсолутном већином ту кандидатуру потврди, тада ћу о томе размишљати. До сада се то није десило.

Зашто је (тек) сада започета процедура измене Закона о заштитнику грађана? Испада као да се изборна правила мењају у јеку изборне кампање.

Венецијанска комисија Савета Европе је у октобру 2011. године донела зборник препорука о институцији омбудсмана, у коме због више лоших искустава у појединим државама тражи да се обезбеди да грађани не остану без заштитника ако се деси да парламент привремено није у могућности да га изабере. Иако су мандати Народне скупштине и заштитника грађана различитог трајања, десило се да се избори поклапају са крајем мог мандата. То значи да ће нови парламент тешко моћи да у року изабере новог заштитника грађана. Венецијанска комисија је дала правило како у том случају треба поступити, и то правило је требало унети у текст закона. Тако се почело са радом на изменама, а било је и низ других стандарда које је требало применити и решења која је требало наћи после четири године рада институције по закону који је донет без икаквог претходног искуства…

Како коментаришете мишљење Министарства правде да овим изменама у закон треба унети да се Високи савет судства и Државно веће тужилаца изузимају из надлежности омбудсмана?

Велика је и тешка грешка мислити да ће очигледни проблеми у раду ВСС престати и нестати ако заштитник грађана престане да указује на њих. Зато мислим да је суштински погрешно проблем, или оног ко на проблем указује, гурати под тепих, уместо исправљати грешке које су проблем, и то велики, створиле. А поврх свега, то се не може јер је круг органа који су изузети из контролних овлашћења омбудсмана утврђен Уставом, и законом се не може мењати. На крају крајева, омбудсман ничији рад не контролише због себе већ због грађана који сматрају да су им неправилностима у том раду права прекршена. Да ли је у интересу грађана да се све што има везе са правосуђем прогласи недодирљивим, сем за неколико људи? Мислим да није.

И Министарство финансија је имало примедбе...

Покушај да се оспори финансијска независност заштитника грађана, тако што се за владу захтева право да може да измени, ограничи, обустави извршење буџета овог органа пошто га Народна скупштина усвоји, директно је рушење темеља независности институције коју гарантује Устав. Оно што је другом независном органу, Уставном суду, само пре неколико недеља гарантовано изменама закона у Народној скупштини, на предлог исте ове владе, сада се другом независном органу уставног ранга оспорава. Зашто? У нацрту измена закона нема ничега што превазилази изричите препоруке Венецијанске комисије, већ је у многим аспектима и даље остао испод њих.

А питање продужења мандата са пет на седам година?

Питање дужине мандата је питање колико функција заштитника грађана треба да буде интересантна стручним људима од интегритета у односу на друге сличне функције. Судије и тужиоци су на функцији доживотно, судије Уставног суда могу два пута бити изабрани на мандат од по девет година, министри и државни секретари, као јавни функционери, немају никакво ограничење у броју мандата. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности има мандат од седам година са могућношћу реизбора... Наравно да се продужење мандата не би односило на текући мандат заштитника грађана, то би било ретроактивно и немогуће. Због злонамерних тумачења, које штете овој институцији, замолио сам министра Милана Марковића да одустане од промене дужине мандата за наредног омбудсмана, мада би за грађане било боље да тај човек или жена имају више времена и слободе да размишљају о заштити интереса оних које штите, а не о свом будућем послу. Уверен сам да грађани Србије не заслужују слабијег и немоћнијег омбудсмана од грађана најдемократскијих и најслободнијихземаља.