Однос министра за људска и мањинска права Светозара Чиплића и дела цивилног сектора дошао је до „тачке кључања” – односно до захтева министру да без одлагања поднесе оставку.

Група невладиних организација, која је од уторка до петка нарасла са 52 на 76, затражила је његову смену „због недопустивог односа према организацијама цивилног друштва, опструкције и непознавања закона за чију примену је надлежно министарство на чијем је челу, елементарног непознавања и неразумевања људских права, односно због непреузимања одговорности за омаловажавајуће поступање и опструкцију рада државног секретара Марка Караџића”.

Министар одговара – ћутањем, које у његовом кабинету објашњавају речима да он неће јавне полемике о овом питању. Кажу: „Бавићемо се стварима које су егзактне и у којима имамо резултате.”

Објашњавајући иницијативу за смену Чиплића, Драгана Вучковић, програмска координаторка за правну помоћ организације за лезбијска људска права Лабрис, истиче да је све почело са случајем избора повереника за заштиту равноправности, када је 212 невладиних организација тражило да буде изабран Горан Милетић, док је министар заступао другог кандидата, Милутина Ђуричића. „Све оно што је радио и изјављивао последњих месец дана довело нас је до овог поступка, до тога да нам се учинило да више немамо куд и да би свака друга реакција била неадекватна”, каже она и наводи да је „све кулминирало обелодањивањем тога да министар не зна шта је дискриминација и шта су људска права”.

Према њеним речима, сукоб Чиплића и Караџића био је „окидач” за овакву реакцију. „Током прошле године било је неких потеза који су указивали на то да министар жели прави партнерски однос и сарадњу са НВО за људска права, али, нажалост, нити можемо да живимо у прошлости, нити нас оно што се десило последњих недеља уверава да су те намере биле искрене”, додаје Драгана Вучковић.

На списку организација које траже смену Чиплића су, поред осталих, Центар за културну деконтаминацију, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Иницијатива младих за људска права, Јазас, Јуком, Палго центар, Жене у црном.

С друге стране нашло се 15 националних савета националних мањина, чији су се представници у среду, како преноси Бета, заузели за опстанак Министарства за људска и мањинска права и дали пуну подршку министру Светозару Чиплићу. Они су саопштили да је то министарство значајно унапредило положај мањина у Србији и да се Чиплић лично заузео да се после седам година правног вакуума усвоји Закон о националним саветима националних мањина, који је за припаднике етничких заједница које живе у Србији неопходан ради остваривања културне самоуправе и колективних права предвиђених Уставом Србије.

Б. Бaковић

-----------------------------------------------------------

Триванова: Размотрићемо иницијативу

И ова иницијатива невладиних организација, као и свака друга иницијатива за оцену рада наших министара, нешто је што ћемо размотрити, каже портпаролка Демократске странке Јелена Триван, додајући да је ДС увек сарађивао са цивилним сектором и да дубоко цени њихов рад. Како истиче, Министарство за људска и мањинска права имало је велике резултате у претходном периоду. „Ту пре свега мислим на Антидискриминацијски закон и Закон о избору националних савета, и то свако ко жели да оцењује нечији рад мора објективно да узме у обзир, као што ће ДС озбиљно размотрити све примедбе на рачун наших министара, посланика, локалних функционера…”, каже Јелена Триван за „Политику”.