БЕОГРАД – Главни муфтија Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић изјавио је данас да је аутономија Санџака све извеснија и затражио да представници власти у Србији званично отворе то питање како би се оно решавало дијалогом, односно како би степен аутономности те области био договорен дијалогом.

Зукорлић је рекао да је за њега прихватљив степен аутономије који има Војводина и да, чак, како је рекао, не би морао за такву аутономију ни да се мења Устав.

„Успостава такве аутономије значи допринос стабилности Санџака, Србије и Црне Горе и региона и апсолутно нема везе с дезинтеграцијом”, рекао је муфтија за РТВ Б92.

Зукорлић је рекао да се не слаже са изјавом бошњачког члана председништва БиХ Бакира Изетбеговића који је аутономију Санџака довео у везу са дезинтеграцијом.

Зукорлић сматра да се Изетбеговић слаже са том аутономијом, али да се не осећа политички моћним, јер је слаб да би то казао и да је зато и „љут због тог раскорака и лицемерства”.

Зукорлић сматра да је аутономија Санџака све извеснија на основу убеђења већине грађана у Санџаку, скоро стопроцентне већине Бошњака и једног дела Срба и Црногораца.

Аутономија Санџака није питање које треба да произађе из дневно-политичких ставова, него произилази „из мог принципијелног убијеђења које је формирано након 20 година бављења јавним пословима и увјерења да се не може стабилност градити на неправди - да једни имају све, а да други имају мало или ништа”.

„Срби имају скоро све, а Бошњаци имају скоро ништа”, рекао је Зукорлић, додајући да у регионалном контексту Срби имају државу Србију и половину БиХ и да не зна како да третира Црну Гору с обзиром на специфичност.

Зукорлић је рекао да су на шареној карти Балкана Бошњаци једини народ у Европи који нема своју националну државу и који се осећа несигурно, упитавши зар није добро да се народ осети сигурнијим и да добије оквире заштите.

„Ако има недовршену државу БиХ у чему је проблем да има аутономију Санџака. У чему је проблем да после свега што се Бошњацима дешавало у неколико геноцида да ми сада треба да вјерујемо Србији и дати јој сопствени живот, судбину на повјерење, суверенитет”, упитао је Зукорлић и додао да то тражи Устав и држава.

„Одакле ја знам да ће ме чувати, да нећу имати поново неког генерала Младића”, рекао је Зукорлић и додао да би аутономијом у извесној мери била омогућена заштита извесним степеном самоуправе - да то буде решење које би било прихватљиво за Бошњаке у Санџаку а да не угрози суверенитет Србије.

„Дајемо себе на чување Србији и сопствени суверенитет држави Србији, али нека и она нама вјерује нешто. Ми ћемо њој вјеровати 100 одсто, нека она нама вјерује два одсто. Нека она нама да повјерење на два одсто суверенитета”, рекао је Зукорлић, оценивши да се не може стабилност градити на двојним стандардима.

На примедбу да Брисел никада није рекао да се залаже за ту аутономију, Зукорлић је одговорио „не значи да неће рећи” и најавио „у међувремену ћемо се борити мирним средствима”.

На питање да ли је, с обзиром да постоји црногорски део Санџака комуницирао са властима Црне Горе о тој идеји, Зукорлић је одговорио да није имао никаквих службених комуникација, осим медијских у којима је слао поруке и одговорао на питања.