„Не пада ми на памет да оснивам политичку странку. Партије се баве парцијалним интересима, а мени су у првом плану темељне или кровне институције Бошњака, Исламска заједница као верски стуб, Интернационални универзитет као образовни и Бошњачка културна заједница, односно Национални савет, као темељна институција бошњачке културе и нашег националног бића”, каже муфтија Муамер Зукорлић, носилац листе Бошњачке културне заједнице (БКЗ) која се, освојивши највише гласова на изборима за Национални савет Бошњака, наметнула као трећа политичка опција у Санџаку.

Зукорлић каже да је о томе говорио још пре шест месеци и да је сада јасно да „званични Београд убудуће у њему и БКЗ-у мора видети легитимне представнике Бошњака, а не само у министрима Сулејману Угљанину и Расиму Љајићу и њиховим партијама”.

Да Зукорлићеве политичке амбиције не иду у правцу оснивања политичке странке верује и политички аналитичар Бранко Радун. Он сматра да је Зукорлићу, који је главни муфтија Исламске заједнице у Србији, много ближа идеја да постане регионални верски лидер или лидер неког муслиманског покрета.

„У сваком случају он је постао значајна политичка личност коју Београд не може да игнорише. Проблем је што он може да драматизује своју садашњу позицију, тако што би могао да заоштри политичку ситуацију у том делу Србије. Није без значаја и то што он своју победу види не само као победу над издајницима у властитим редовима већ на неки начин и над државом која је, по њему, стала иза двојице министара, његових конкурената. Такође, може се очекивати да ће се сада, због губитка позиција у Санџаку и Љајић и Угљанин још више окренути сарадњи са неким странкама у Београду”, објашњава Радун.

Да Зукорлић постаје политичар мисли и верски аналитичар Живица Туцић, који сматра да је муфтија „морао бити замољен да то не чини”.  Он каже да се последњих стотинак година све више поштује принцип потпуног одвајања сфере верског од земаљског, односно политичког, али да се у исламу тек ради на томе.

„Принцип треба да је јасан да верски вођа не може да наступа као политички вођа, да буде ’конкурент’ онима који су се определили да, као политичари, раде за опште добро. То бих рекао и сваком владици, или бискупу, не само овде већ свуда. Учествовање у неким изборима подразумева и агитацију, скупове и друге политичке методе. Мешањем верског и световног настаје теократија, која није корисна ни за верску заједницу”, каже Туцић.

Он додаје да муфтија мора да рачуна са тим да ће и они који га поштују у његовом звању имати велике тешкоће да одобре његово учешће на изборима за Национални савет. „Драго ми је да на пример Мађари, који имају код нас тројицу бискупа (два католичка и једног реформатског) нису дошли на исту идеју, или Словаци који такође имају бискупа, а постоји и сремски бискуп Хрват који није помислио да треба да буде на челу листе.Ако закон и допушта да се и великодостојници кандидују, они сами треба да имају осећај да то не треба чинити”, истиче Туцић.

Даљу политичку каријеру Муамера Зукорлића за сада није баш лако предвидети пошто су му на располагању различите могућности за будући јачи утицај на централне власти. Његов БКЗ је на изборима за Национални савет подржало неколико мањих бошњачких партија: Народна партија Санџака, (чији председник је прошле године смењени градоначелник Новог Пазара Мирсад Ђерлек), Народни покрет Санџака, који учествује у локалној власти Сјенице и Демократска партија Санџака из Прибоја, али и Либерално-демократска партија Чедомира Јовановића. Да ли ће Зукорлић убудуће утицај на Београд остваривати уз помоћ неке од њих или ће то пробати да уради, како се већ спекулише, преко најјаче опозиционе странке – Српске напредне странке..

„Трећа политичка опција Бошњака ће настати или уједињавањем ових мањих партија или настанком сасвим нове политичке странке”, каже Зукорлић, али уз напомену да не говори о својим плановима већ као посматрач политичке стварности. Он каже да је простор за трећу политичку опцију настао јер се Угљанинов СДА „мало истопио”, а Љајићев СДП „мало више” и напомиње да се Исламска заједница не приближава партијама, него партије њој.

Радун сматра да ће Зукорлић и убудуће сигурно сарађивати са Јовановићевим ЛДП-ом, али да није будућа сарадња оно што је ЛДП мотивисало да отворено подржи Зукорлића.

„Могуће је да ће ЛДП због тога на следећим изборима добити нешто мало више гласова у Санџаку и да ће Зукорлић преко њих имати неки утицај на парламент, али није та сарадња мотивисала ЛДП да му помогне. Они су споља лепо замољени да подрже муфтију и мислим да већ имају проблем да то објасне својим бирачима јер се са имиџом изразито грађанске странке која се доследно залаже за секуларизам никако не уклапа политичка подршка једном верском лидеру”, истиче Бранко Радун.

О шансама за сарадњу Зукорлића као потенцијалног политичког фактора са напредњацима, према речима члана Председништва СНС-а Игора Мировића, још је рано говорити. „У принципу, за мањине и њихове будуће политичке представнике је најбоље да сарађују са странком која освоји највише гласова припадника већинског народа у Србији. То је идеалан спој и за формирање владе и за решавање свих отворених питања када је реч о положају националних заједница. Што се нас тиче, сарадња са свим релевантним мањинским представницима је добродошла, нужна, под условом да они не уђу у неке чисто политичке калкулације које, у крајњем, само њима наносе штету”, објашњава Мировић. Он, међутим, наводи да када је реч конкретно о Бошњацима, тек треба да се види каква ће бити политичка конфигурација, односно да ли ће уопште неке листе које су изашле на изборе за националне савете изаћи на парламентарне изборе. „Рано је на основу једне звезде говорити о звезданом небу”, закључује Игор Мировић.

---------------------------------------------

Муфтија уплашио бираче

Избори за Национални савет нису одраз снаге политичких партија, каже генерални секретар Угљанинове Странке демократске акције Фуад Баћићанин. Он објашњава да би Бошњачка листа, коју је СДА подржавао, остварила боље резултате да људи нису били заплашени запаљивом реториком Зукорлића, па многи нису ни изашли на изборе, али и да није било толико пропуста са бирачким списковима.

-----------------------------------------------

Други су били гласнији

Потпредседник Санџачке демократске партије Мунир Потурак каже да најслабији резултат листе Бошњачки препород, коју је СДП подржао, не одсликава снагу његове партије. „Ни ми ни људи са те листе нисмо у те изборе ушли као у политичку борбу. Радује ме што је Бошњачки препород унео нови квалитет у ову кампању, што су једино они говорили о питањима која су у надлежности Националног савета. Неки други су били гласнији и смирени глас ’Препорода’ није стигао до свих”, каже Потурак.

С. Б. – Б. Б. –Г. Н.

---------------------------------------------

Церић честитао Зукорлићу успех на изборима

Нови Пазар – Поглавар Исламске заједнице у Босни и Херцеговини реисул-улема Мустафа Церић честитао је јуче муфтији санџачком Муамеру Зукорлићу и бошњачком народу у Србији победу на изборима за Национално веће и изразио жељу да у победи буду „радост и понос Бошњацима широм света”. „Ваш успех је и наш успех. Поносан сам на тебе, на бошњачки народ у Санџаку и Србији. До следећих наших заједничких успеха нека вас чува драги бог на радост и понос наше деце и унука”, каже се у честитки Церића упућеној муфтији Зукорлићу, саопштио је Мешихат Исламске заједнице у Србији, а преноси Фонет.