Не челу једне од најуспешнијих и, по оцени берзанских аналитичара, најздравијих српских компанија налази се Петрашин Јаковљевић, машински инжењер који је од првог радног дана у овој Горњомилановачкој фирми.

После дипломирања на машинском факултету у Београду дошли сте у „Металац”. Како изгледа пословна стаза којом сте се кретали, од првог радног дана до данас ?

– Имао сам среће да прођем развојни пут без прескакања степеница. Од почетних инжењерских задужења у производњи, преко непосредног руковођења. Од сталног директног контакта са радницима до задовољства да,као дугогодишњи заменик генералног директора Драгољуба Вукадновића, будем део једног сјајног и изузетно успешног тима. Дакле, имао сам прилику да као инжењер најдиректније упознам и запослене и процесе, као и да учим у раду са изузетним људима у врло деликатним временима. Непроцењив је значај таквог искуства за послове генералног директора, које обављам последњих пет година.

На који начин се односите према послу и како прихватате промене у управљању фирмом које доноси ново време и нове тржишне зконитости ?

– „Металац” је успешан управо због тога што управљачка структура никада није чекала да се ствари десе већ је ишла у сусрет променама. У многим стварима смо били весници пословних потеза које треба чинити у домаћим оквирима, а тиме и узор другима. Ми смо такође учили од оних који су бољи од нас.

Како објашњавате успех своје фирме ?

– Чини ми се да постоје две врло важне димензије захваљујући којима увек можете рачунати на успех. Једна је преданост, односно посвећеност послу који радите и друга, ентузијазам. Ништа велико није направљено ако су мотиви чисто материјални. „Металац” је добар пример јер свој успех годинама постиже у врло тешкој грани.

У сваком случају ми смоу право време и на прави начин доносилиправе одлуке и спроводилиих дисциплиновано, посвећено и са ентузијазмом.

Какав је Ваш рецепт за пословни успех ?

– Као и рецепт за укусно јело. Сви састојци који пишу у кувару се подразумевају, али за добар укус пресудно је оно што не пише: воља, решеност и способност домаћице да такво јело и направи. Рецепт за пословни успех је, по мом дубоком уверењу,управо у човеку, односно људима. Најпре мора да постоји жеља за успехом, лични и професионални интегритет, упорност и самодисциплина, стално учење и усавршавање знања, способност да мобилишете запослене, да развијате колективни дух исто колико и да поспешујете лични развој појединаца, да гледате испред времена.... И све то у складу са стратешким циљевима и визијом компаније

„Металац” је великафирма у малом месту,које су предности и недостаци тога?

„Металац” је у јавности синоним за нешто што је позитивно и све што чинимо широко је прихваћено – од одговорног односа према послу и према запосленима до напора које континуирано чинимо за добробит друштвене заједнице. Пошто је компанија са свим својим функцијама у Горњем Милановцу мислим да функционисање у малој средини нема озбиљних хендикепа, посебно имајући у виду развој комуникацијских технологија.

За српске прилике било би свакако значајно да је путна инфраструктура развијенија, да је Боград и други центри временски ближи. У свему другом, мислим да је живот хуманији у малом месту јер запосленом човеку остаје више времена, природа је на дохват, људи су фамилијарнији, ближи једни другима....

Како сте усклађивали обавезе на послу са потребама и обавезама супруга и родитеља ?

– Мој базични систем вредности и моје животно искуство говори да је тешко бити успешан у послу уколико немате здраву породичну ситуацију. Ипоред обавеза на послу и обавеза које су везанеза посао, све остало време се трудим да проведем са породицом. То ме искрено највише и опушта и одмара. Осим према супрузи и деци, увек сам имао изражен осећај одговорноси и према родитељима и мислим лично од своје деце можете очекивати онолико колико сте им трудом и примером и пружили.

Па реците нешто и о вашој породици

– Моја супруга је електоинжењер и запослена је у Електродистрибуцији, ћерка је недавно дпломирала на Економском факултету у Београду, а син је студент четврте године Машинског факултета, такође у Београду. Децом сам задовољан. Мислим да смо и супруга и ја довољно времена посветили њиховом одрастању, школовању и васпитању. Искрено, нису нам никада правили проблеме, нити одвлачили пажњу од редовних обавеза. Срећан сам и задовољан због тога јер, колико год да се лични успех мери оствареним на послу, задовољство је комплетно тек и ако успетеда одгајите здраву породицу.

Како проводите слободновреме, како се одмарате од свакодневног стреса и пословних обавеза ?

– Имам мало слободног времена. Радујем се када дођем кући и много ми значи тај сат или два одмарања од посла. Волим да идем на пецање, али то чиним све ређе. Волим да одем у свој воћњак. Имам 180 стабала и уживам баш сваком да приђем, загледам како расте и наставим... Ти тренуци за мене имају много симболике.

-------------------------------------------------------------

„Металац” је основан 4. априла 1959. да би већ наредне године произвео своју прву белу кофу са плавим туфнама. Тако је ушао у програм посуђа по чему је најпознатији и данас. Прва фабрика посуђа је 1961. имала 140 запослених.

„Металац” је данас акционарско друштво 1.550 запослених у 13 предузећа: четири производна друштва, пет трговинских друштава на домаћем тржишту и четири предузећа у иностранству. „Металац” производи инокс судопере, бојлере, плоче од гранматрикс композидних материјала и амбалажу.

Међу бројним признањима истичемоЗлатну плакету за корпоративну и друштвену одговорност за 2009., Националну награду за друштвено одгворно пословање за 2008 годину (CSR Serbia Award 2008) и Оскар квалитета за пословну изврсност у 2007. години.

Душица Павићевић