Млади са факултетском дипломом из области фармације, медицине, грађевине, геодезије и информационих технологија најлакше могу да нађу запослење, показали су најновији подаци сајта prijemni.infostud.com.

Током 2010. године послодавци су најчешће нудили посао из тих области, али је одзив кандидата био слаб, па неодлучним матурантима може помоћи тај податак приликом избора студија, саопштио је Инфостуд.

Ипак, независно од лакоће запошљавања, матуранти из године у годину најчешће бирају студије из области медицине, стоматологије, језика, економије, туризма или права, док најмање интересовање показују за студије математике, физике, теологије, историје и ветерине.

Истраживање сајта показало је да је могућност запошљавања један од најважнијих критеријума приликом избора студија, јер је прошле године чак 80 одсто будућих студената, учесника истраживања, навело тај критеријум приликом уписа одређених студија.

У Србији је тренутно више од 200 високообразовних установа, факултета и високих школа, а на некима је врло јака конкуренција за упис, попут Електротехничког факултета у Београду, где је на смеру Софтверско инжењерство прошле године било потребно максимланих 100 поена.

-------------------------------------------------------------------------------

Сутра презентација јавних позива „Прва шанса” и „Пракса"

Канцеларија за младе општине Звездара организоваће сутра, у 13 часова, у великој сали општине презентацију јавних позива „Прва шанса” и „Пракса”, у сарадњи са Националном службом за запошљавање, филијалом за Београд и службом Звездара, саопштено је из Градске управе.

„Прва шанса” односи се на запошљавање, односно заснивање радног односа код послодавца на одређено време.

Јавни позив упућен је младима до 30 година којима је потребна пракса у струци и полагање стручног испита, као и послодавцима, наводи се у саопштењу.

---------------------------------------------------------------------------------

Јовановић: Незапосленост везана за низак ниво образовања

Директор Националне службе за запошљавање Дејан Јовановић изјавио је данас да је један од кључних проблема незапослености у Србији низак образовни ниво људи који су на евиденцији те службе и да је неопходно унапредити образовање целе популације.

„Трећина људи од 730.000, колико их је на евиденцији, нема завршену ни средњу школу и практично су без икаквих квалификација”, рекао је он новинарима након састанка са привредницима, представницима општина, дипломатског кора и међународних организација.

Оцењујући да се у Србији мора максимално подићи образовни ниво незапослених, али и читавог становништва, јер свега око шест процената популације има факултет, он је додао да земље Европске уније имају више десетина процената високообразованих, са тенденцијом сталног пораста.

„Наша радна снага мора да буде конкурентнија у будућности, посебно када постанемо чланица ЕУ и када будемо имали јединствено тржиште рада”, упозорио је Јовановић.

Он је рекао да је на евиденцији Националне службе за запошљавање и 45.000 незапослених са факултетском дипломом, истичући да су њима намењени програми запошљавања и стручне праксе, попут програма „Прва шанса”.

Према речима Јовановића, у 2011. ће кроз те програме бити запослено око 20.000 младих, док ће буџет за активне мере запошљавања бити знатно повећан.

Председник Удружења корпоративних директора Србије Топлица Спасојевић сложио се са Јовановићем да се образовној структури незапослених мора посветити много већа пажња него раније, истакавши да се данас светско знање удвостручава на две године.

Он је казао да је незапосленост у Србији последица структуралних проблема српске привреде који трају већ 20 година, светске економске кризе у протекле три године и транзиције у којој се земља налази већ 15 година.

Неопходно је направити велики помак у новом начину образовања, нагласио је Спасојевић, додајући да незапослени једино тако могу да достигну виши ниво технолошког и информатичког знања и владања страним језицима, неопходним да би се уклопили у међународну поделу рада.

Он сматра да је јачање пољопривреде и грађевинарства резервна краткорочна опција решења проблема незапослености особа са ниским нивоом образовања.