Посао

Папирологија кочи извоз

Берача лековитог биља све је мање, а брање биља многе земље претвориле су у одличан бизнис

Лековито биље и производи од лековитог биља спадају у могућности Србије од којих би велику корист могли да имају берачи и компаније које су у овој делатности. Неколико наших фирми бави се само извозом, док одређени број ради задомаће тржиште, међу њима и „Биље Борча”. Према речима Софије Бушич, директоркепоменуте фирме, проблем је у томе што ова грана није стимулисана од државе због чега нису конкурентни и губе тржишну утакмицу.

– Све околне државе на крају године дају субвенције извозницима и самим тим они су курентнији на тржишту. Турска стимулише своје произвиђаче са око 50 одсто, Хрватскаима 40 одсто стимулацију заизвоз биља. Они зато могу да понуде и нижу цену, а ми не – каже наша саговорница.

Софија је у овом послу скоро 20 година, памти и бољевреме када је држава субвенционисла извознике лековитог биља. Данас је велики проблем што је доста биља на забрании не може да се бере.

Предлагали су да држава, свакој фирми оквирноодредиквоте колико чега може да сабира,ада таксу плате на то што купе.Проблем прерађивачима лековитог биља представља и тошто берач мора да има дозволу за прикупљање лековитог биља, тако да фирме прибављају дозволу од Министарства за екологију, након чега склапају уговор са берачима које претходноморају да (до)обуче. У противном казне су ригорозне, јер су берачи на удару инспектора који „вребају из шуме”.

– Апсурдно је да ми из Београда обучавамо човека који је читавог живота у природи, живи од тога и боље зна како и кад се биље бере, зна и да ће поново брати, тако да неће уништити биљку, односно оно што му доноси зараду, објашњава Софија.

Последњих десет година фирме из ове области чине велике напоре да окупе иобуче људе,јер то може донети добро свима, и берачима и фирмама за које ће прикупљати биље.

Да је било среће и да је држава благовремено реаговала,на пример у Куршумлији где су људи без посла и егзистенције, становници тогподручјамоглиби солидно да живеод скупљања лековитог биља. Ово је област која може заиста добро да се искористи, али у оваквој ситуацији то је немогуће јер папирологија гуши могућности, а извоз биља реално опада.

Сенка Лучић
објављено: 25/02/2010

Последњи коментари

zdrav zivot  | 25/02/2010 15:37

hrvati imaju veliki broj tzv. braniteljskih udruga koje se upravo bave slicnom delatnoscu: sakupljaju, lekovito bilje, gljive, razne bobice, suse ih i preradjuju, uz subvencije drzave. sve je to dobro za mentalno zdravlje, ali donosi i novac.

otpisani  | 25/02/2010 17:41

Sta znace Srpski koreni,i ziveti van Srbije stalno se prati stampa i tv!

ACA  | 15/03/2010 22:55

Ja sam se bavio proizvodnjom lekovitog bilja, proizvodijo sam neven, i ne mogu se uopste pohvaliti, sve je bilo dobro dok na red nisu dosli otkupljivaci i obezvredili ceo posao sa nekom minimalnom cenom. sakupljaci su jos u tezoj poziciji evo primera 1 kg suvog kantarijona je svega 80 dinara zamislite 100 kilograma suvog kantarijona za kojeg dobijete 8000 dinara. to je neverovatno velika masa. I tako je recimo za svaku vrstu bilja zova recimo kod nje se bere cvet za 1 kg dobijete u najboljem slucaju 350 dinara a odnos sirovog i suvog cveta je 8-1 svaka cast onome ko nabere za 10 kg suvog cveta. jedino mogu reci da je donekle isplativo sejati beli slez za kog postoji trziste. ostalo je slaba vajda pored ovakvih otkupljivaca koji to isto bilje na trzistu prodaju po 10 do 15 puta skupljoj ceni nego sto plate proizvodjacu ili sakupljacu po 1 kg suve mase. Inace ja sam iz Kursumlije.