Разни облици малтретирања, запостављања, шиканирања, једном речју психолошког терора на радном месту од стране једног или више појединаца, одавно су саставни део наших живота и о томе се доскора није толико гласно говорило. Ступањем на снагу Закона о забрани злостављања на раду, запослени и послодавци у Србији, доведени су у положај да се замисле над оним што им дешава. Први да пронађу начин да се заштите, други да, зарад доброг пословања, препознавањем негативних ефеката мобинга, међуљудске односе врате или поставе на здраве ноге.

Подсетићемо, злостављање на раду – мобинг има за циљ или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља и положаја запосленог. То проузрокује страх и ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу напусти посао. Конфликтна ситуација на радном месту, углавном, за резултат има лоше пословање без обзира да ли се ради о државним установама или обичној трговинској радњи. Жртва (е) мобинга, најчешће се, услед појачаног притиска, разболева ( психолошке сметње) и често због боловања одсуствује с посла. Како смо већ горе навели, крајњи циљ мобинга и јесте да жртва напусти посао и у том смислу мобер до циља игра на више начина, између осталог спречавањем обављања радних задатака или сталном обезвређивању резултата рада, ширењем измишљених прича о жртви и намерним изазивањем стреса, односно нападима на психичко здравље жртве...

Досадашња пракса показала је да су људи из страха од отказа дуго ћутали и трпели што шта. Повећан број посета адвокатским канцеларијама и писање тужби у последње време, наводе на закључак да је народу доста злостављача чим су спремни да уђу у судски поступак. А, овим законом, омогућено им је да пријаве мобинг и да током трајања процеса буду заштићени од раскида уговора о раду или евентуалног стављања на списак вишка запослених.

По Закону о забрани злостављања на раду, запослени има право да код послодавца оствари заштиту од понашања које представља злостављање, али и дужност да се уздржи од понашања које представља злостављање и понашања које предстваља злоупотребу права на заштиту од злостављања. Такође је предвиђено да запослени који врши злостављање, као и запослени који злоупотреби право на заштиту од злостављања, одговорају за непоштовање радне дисциплине, односно повреду радне дужности. Члан 11. поменутог Закона, дословце каже да злоупотребу права на заштиту од злостављања чини запослени који је свестан или је морао бити свестан да не постоје основани разлози за покретање поступка за заштиту од злостављања, а покрене и иницира покретање тог поступка са циљем да за себе или другог прибави материјалну или нематеријалну корист или нанесе штету другом лицу. Послодавац је одговаран за штету коју одговорно лице или запослени вршећи злостављање прозрокује другом запосленом.

Препознавање мобинга и предузимање одговарајућих потеза дефинисаних законом (посредовање на првом месту) врло је важно, с тим што и једна и друга страна (жртва и мобер) морају комплетно стање поткрепити добрим доказима како сутра, због исхитрености, не би сносили последице.